Najčešće korišćeni lekovi protiv bolova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova kao što su: naproksen, ibuprofen (brufen) i drugi – mogu da povećaju rizik od srčanog udara, čak i u prvoj nedelji korišćenja.
Korišćenje ovih lekova, prema jednom novim istraživanju, povećava rizik od infarkta za oko 1 posto godišnje.
Mišel Bal, epidemiolog sa Univerziteta u Montrealu, upozorava da je upotreba nestroidnih antiinflamatornih lekova protiv bolova veoma rasprostranjena, tako da je i mali procenat povećanja rizika od srčanog udara veoma važan.
Povećani rizik od srčanog udara povezan sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima uočen je kada se uzimala bilo koja doza tokom nedelju dana do više od mesec dana. Kako se povećavala doza kod ispitanika, povećavao se i rizik.
Pomenuti lekovi protiv bolova dosta se koriste u zapadnim zemljama, ali i kod nas za lečenje: upala, artritisa, menstrualnih bolova, groznice, gripa, bolova u leđima ili glavobolje.
Iako zaključci ne mogu otkriti uzroke i posledice, ova studija je bila najobimnija te vrste, a bila je zasnovana na stvarnim zapažanjima.
Da bi se smanjili rizici od srčanih problema, lekari predlažu da se protiv bolova, visoke temerature i upala ne koriste uvek i samo nesteroidni antiinflamatorni lekovi već da se uzimaju u obzir sve dostupne alternativne metode.
Stručnjaci preporučuju da se koriste najniže doze lekova protiv bolova kada je god to moguće, a da se pređe na jače doze ako je to nužno.
Brojne studije su pokazale da niske doze aspirina povoljno deluju na srce, a često su i dovoljne protiv bolova ili upala.
Istraživanje
Istraživači su analizirali četiri prethodno objavljene studije u koje je bilo uključeno oko 447.000 učesnika, a od njih je više od 61.400 ljudi imalo srčani napad.
U ovom tipu studija, pod nazivom meta-analiza, istraživači pokušavaju da pronađu zajedničke trendove u različitim studijama.
Istraživači su proučavali da li su ispitanici koristili lekove na bazi ibuprofena, naproksena, diklofenaka, celecokiba ili rofekoksiba (rofekoksib je pre desetak godina povučen sa tržišta zbog povećanog rizika od srčanog udara).
Rizik od srčanog udara povezan je sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovim u najvećim dozama u toku prvog meseca korišćenja.
Istraživači su otkrili da su dnevne doze preko 1.200 miligrama ibuprofena i preko 750 mg naproksena posebno štetne prvih 30 dana upotrebe.
Sa upotrebom ovih lekova više od mesec dana, ovaj povećani rizik nije se dodatno povećavao, ali nisu proučavani ponovni srčani napadi.
Uopšteno, osobe sa srčanim bolestima ili srčanim faktorima rizika imaju veću verovatnoću za srčani udar ako koriste lekove protiv bolova nego bolesnici bez ovih faktora rizika.
Pacijenti koji imaju srčane probleme treba da se posavetuju sa svojim lekarom koje lekove protiv bolova smeju da koriste. Osobe koje uzimaju ove lekove za hronične bolesti treba sa svojim lekarom da razmotre da li korist od povećanja doze za olakšanje prevazilaze moguć povećan rizik od srčanog udara.
Upozorenja
Na osnovu ovog istraživanja i drugih saznanja, specijalisti za srce iz Kaliforniji složili su se u zaključku da pacijenti ne bi trebalo da koriste lekove protiv bolova olako i bez razmišljanja.
„Razne studije i podaci pokazali su da upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova može povećati rizik od srčanog udara i drugih vrsta kardiovaskularnih problema“ – upozorio je dr Greg Fonarov, profesor kardiologije na Univerzitetu u Los Anđelesu.
Apsolutni rizik od upotrebe lekova protiv bolova veoma je mali, ali svi koji koriste ove lekove treba pažljivo da izvagaju prednosti i rizike pre upotrebe.
Izveštaj je nedavno objavljen u časopisu „British Medical Journal“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com