Higijena pacijenta pre i posle operacije

Kada čovek treba da pođe na neku hiruršku intervenciju, on obično lekaru, ne bez razloga, postavlja i pitanja o higijeni, kako pre tako i posle operacije. Čini se da lekari i hirurzi kod nas tome ne pridaju veliki značaj, odgovarajući najčešće da pacijent treba normalno da se okupa i dođe u bolnicu.

U „razvijenom“ svetu situacija je malo drugačija. Hirurzi konkretno kažu pacijentu kakav sapun ili gel treba da koristi za tuširanje i koliko puta treba da se tušira pre i posle operacije. Prema istraživanju, to je veoma bitno zbog sprečavanja postoperativne hirurške infekcije.

Istraživanje je analiziralo dosadašnjih sedam studija i pronašlo velike razlike u pristupu i metodologiji. Prema nekim studijama, pacijenti su se kupali određenim sapunom samo jednom, prema drugoj – dva ili tri puta, bez sigurnih podataka o tome da li je pacijent sve zaista ispunio i koliki je period bio između tuširanja. U čak pet do sedam studija nije ostvaren tridesetodnevni nadzor pacijenata posle operacija.

U tom cilju, angažovano je 120 dobrovoljaca podeljenih u dve grupe od po 60, a onda u tri podgrupe od po 20 ljudi. Jedna grupa od 60 ljudi tuširala se dva puta, druga grupa tri puta. Svim učesnicima dodeljene se dve boce gela za tuširanje sa hlorheksidin-glukonatom sa rastvorom od 4% (antiseptik poznat pod nazivima hloreksidin i hibideks), koji smanjuje broj bakterija na koži.

Rezultati su pokazali da se promene na koži nakon tuširanja hlorheksidnim-glukonatom ne razlikuju značajno u obe grupe (dva ili tri tuširanja), kao ni u podgrupama (tuširanje bez pauze i sa pauzama pre ispiranja).

Prema istraživanju, preoperativni režim trebalo bi da bude sledeći:

1. Najmanje dva tuširanja (noć pre i ujutru) pre operacije.

2. Pauzirati jedan minut pre ispiranja gela.

3. Količina od 118 ml hlorheksidin-glukonata 4% dovoljna je za jedno tuširanje.

Istraživanje navodi da je za dve boce po pacijentu, koliko je dovoljno, utrošak manji od 9 dolara.

Studija naglašava da bi ovo trebalo da bude standardizovani pristup jer pokazuje veoma dobru koncentraciju hlorheksidin-glokonata na koži, dovoljnu da inhibira ili ubije patogene mikrobe i bakterije na koži.

Komentari i mišljenja različitih hirurga i lekara na ovu studiju u dobroj su meri pozitivni. Skoro svi su saglasni da je obećavajuća, a ujedno i jeftina, preoperativna priprema, ali su isto tako saglasni da se mora obratiti pažnja na poštovanje tretmana od strane pacijenata, kao i na još uvek nedefinisan postoperativni tretman trideset dana nakon operacije.

Napomene

U razvijenim zemljama je i preoperativni i postoperativni tok do detalja regulisan protokolima u cilju što manjeg broja komplikacija.

Kod nas, nažalost, i ono što je regulisano, tumačimo različito, primenjujemo ili ne primenjujemo. Zato nam se posle operacija često dešavaju manje ili veće komplikacije, a ponekad i fatalne infekcije.

Još jedan naš običaj je da idemo u posetu bolesniku „po svaku cenu“, bez obzira na to da li je dozvoljeno. Mnogi zaboravljaju da je ulazak u bolnicu „najbolji način“ da se među pacijente unesu bakterije, virusi i infekcije.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com