Neminovne promene u izgledu ili funkciji vašeg penisa mogu biti znaci zdravstvenih problema i mogu uticati na kvalitet vašeg života. Zbog toga je važno razumeti koje su promene normalne i kada treba tražiti pomoć.
Šta možete očekivati da će se desiti vašem penisu kako starite i da li treba da brinete.
Hoće li se smanjiti?
Nema definitivnih dokaza da će se dužina i obim vašeg penisa prirodno menjati kako starite. To je zato što ne postoji istraživanje koje prati iste odrasle osobe i njihova merenja penisa tokom decenija; postojeće istraživanje samo poredi veličinu penisa među odraslima različitih starosnih grupa.
Međutim, kod nekih ljudi, uslovi povezani sa starenjem mogu učiniti da se penis smanjuje u dužini. To uključuje: gojaznost (koja skriva koren penisa), efekte prostatektomije i Pejronijevu bolest (gde ožiljci u fibroznom sloju penisa uzrokuju da se nenormalno savija).
Osim toga, dužina penisa u erekciji može se smanjiti sa godinama zbog erektilne disfunkcije ili manje elastičnosti penisa.
Šta je sa erekcijom?
Erektilna disfunkcija pogađa 15% muškaraca u 50-im godinama do skoro 90% muškaraca starijih od 80 godina, prema engleskoj studiji na više od 6.000 učesnika. Prethodni zdravstveni uslovi značajno su povećali rizik od erektilne disfunkcije, a rizik je bio dvostruko veći kod onih koji su svoje zdravlje ocenili kao loše do umereno.
Druge promene koje se javljaju sa godinama uključuju smanjenje osetljivosti penisa, što može smanjiti uzbuđenje. Ejakulacija je odložena i ređe se javlja, prenosi B92.net.
Volumen sperme i snaga ejakulacije se smanjuju sa godinama. Vreme koje je potrebno da se „oporavi“ od erekcije i ponovo postane seksualno osetljivo (poznato kao postejakulaciono refraktorno vreme) takođe se povećava sa godinama.
Dostizanje orgazma je „nemoguće“ ili „umereno teško“ za 33% muškaraca u 70-im godinama.
Da li će se oblik penisa promeniti?
Ne očekuje se da će se oblik penisa promeniti sa godinama. Međutim, Pejronijeva bolest (nenormalno savijen ili zakrivljen penis) postaje sve češća sa godinama. Ovo može biti zbog akumulacije štete od manjih povreda tokom vremena. Ova bolest pogađa 6,5% muškaraca starijih od 70 godina i može izazvati kratkotrajni bol i dugotrajnu erektilnu disfunkciju.
Šta je sa vršenjem bioloških potreba?
Problemi kao što su inkontinencija, slabije mokrenje, problemi sa pokretanjem i zaustavljanjem mokrenja i učestalo mokrenje noću se povećavaju kako muškarac stari.
Ovi simptomi su umereni do teški kod skoro 50% muškaraca starijih od 65 godina i kod 70% muškaraca starijih od 80 godina. Ovo je verovatno zbog veće stope benigne hiperplazije prostate (uvećane prostate).
Problemi sa erekcijom ili ejakulacijom mogu smanjiti kvalitet života ako osoba želi da nastavi seksualni život. Erektilna disfunkcija takođe može ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme kao što su bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes i poremećaji nervnog sistema.
Šta je normalno i kada treba potražiti pomoć?
Kako starite, manje promene u veličini i obliku penisa, postepeno smanjenje erektilne funkcije i osetljivosti, kao i blagi simptomi mokrenja koji ne izazivaju probleme su normalni.
Međutim, važno je potražiti medicinsku pomoć ako postoje značajne promene u veličini ili obliku penisa, ili ako se pojave neobične kvržice, ako postoji bol ili nelagodnost u ili oko vašeg penisa, ako erektilna disfunkcija postane uporna ili uznemirujuća i ako se urinarni simptomi jave iznenada ili vas muče, objavljeno je na sciencealert.com..
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com