Hrana koja je pala na pod nije bezbedna za jelo bez obzira na to koliko je dugo bila na zemlji i bez obzira na to koliko je čista površina na koju je ispala.
To je zaključak dvogodišnjeg istraživanja kojim je opovrgnuto dosadašnje uverenje da svaki komad koji na podu provede manje od pet sekundi – može bezbedno da se pojede. Naučnici sada tvrde da je i vreme kraće od pet sekundi dovoljno da se na hranu zakače bakterije.
Studija je objavljena u časopisu Američkog društva za mikrobiologiju i potpuno je oprečna ranijim laičkim mišljenjima, ali i navodima stručnjaka kada su tvrdili da su male šanse da hrana bude kontaminirana ukoliko na podu provede manje od pet sekundi.
Istraživači su testirali četiri različite površine – nerđajući čelik, keramičke pločice, drvo i tepihe različitih materijala i četiri različite vrste hrane – kriške lubenice, hleb, puter namazan na hleb i voćne gumene bombone.
Komade te hrane naučnici su ispuštali sa visine od desetak centimetara na površinu tretiranu bakterijama sličnim opasnoj salmoneli.
Zatim su puštali da hrana na tim površinama ostane u različitim intervalima vremena, od manje od sekunde, preko pola sekunde i na kraju pet minuta, a te postupke ponavljali su nekoliko puta.
Na osnovu toga su zaključili da pravilo od pet sekundi ne znači da hrana neće biti zaražena, iako su utvrdili da se na nju zakači više bakterija kada provede više vremena na nečistoj površini.
Takođe, manje mikroorganizama je prešlo na hranu kada je pala na tepih nego kada je bila na pločicama ili na nerđajućem čeliku. Najveći sakupljač mikroba u ovom eksperimentu bila je lubenica, a najmanji gumena bombona.
Vrsta hrane i površina na koju padne, ima veću ulogu u tome da li će hrana pokupiti bakterije nego što na to utiče vreme koje provede na nečistoj površini, zaključuje ova studija.
Jedno od objašnjenja zbog čega ljudi odlučuju da, bez obzira na rizik po zdravlje, pojedu zalogaj koji im je pao, jeste da su klice nevidljive i da zato nismo ni svesni mogućih opasnosti.
Takođe, pojedini veruju da su podovi u njihovim kućama izuzetno čisti, drugi smatraju da hranu nikako ne bi trebalo bacati, a ima i onih koji su jednostavno navikli da podignu parče hrane s poda i pojedu ga, uz obrazloženje „celog života to radim i nikad mi se ništa nije desilo”.
(Ankica Marinković, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com