Osobe sa sindromom hroničnog umora imaju niži nivo citokina, proteina koji se skupljaju u kičmenoj tečnosti i mozgu. Poseban vid citokina prisutan je ne samo kod osoba sa hroničnim umorom već i kod obolelih od multiple skleroze.
Prema rečima profesora dr Madi Horning sa Univerziteta u Kolumbiji, rezultati ovog istraživanja mogu da pokažu zašto ljudi sa sindromom hroničnog umora obično imaju problem sa pamćenjem, koncentracijom i razmišljanjem.
Sindrom hroničnog umora u medicini je poznat kao ME/CFS (myalgic encephalomyelitis/chronic fatigue syndrome) i u Americi utiče na više od 2.5 miliona ljudi, prema podacima Instituta za medicinu. Izveštaji navode da je sindrom hroničnog umora medicinsko stanje koje mnogi stručnjaci pogrešno razumeju ili odbacuju kao plod mašte pacijenta.
Mnogi stručnjaci smatraju da „sindrom hroničnog umora“ nije adekvatan izraz, jer predstavlja u stvari zamor i prerasta u „stanje“ koje sobom nosi konfuzije i teškoće sa koncentracijom i kratkoročnim pamćenjem.
Tim dr Madi Horning analizirao je u novoj studiji kičmenu tečnost, na osnovu uzoraka 32 ljudi sa sindromom hroničnog umora, 40 sa multiplom sklerozom i 19 zdravih ljudi. Utvrdili su smanjen stepen citokina kod ljudi sa simptomom hroničnog umora u kičmenoj tečnosti u odnosu na druga dva, dok je citokin eotaksin (alergijski pokazatelj) povišen kod osoba sa sindromom hroničnog umora i onih sa multiplom sklerozom.
Tačan uzrok sindroma hroničnog umora još uvek se ne zna, ali se pretpostavlja da je povezan na neki mačin sa imunim sistemom, navodi dr Horning. Njen tim smatra da je kod ljudi koji su imali sindrom hroničnog umora manje od tri godine, nivo citokina povišen, dok je u padu kod ljudi koji su sindrom imali oko 7 godina. Međutim, imuni sistem ne može uvak da bude „jak“ i čim dođe do pada imunog sistema, za kratko vreme dolazi do blagih infekcija i do porasta citokina kod ljudi koji imaju sindrom hroničnog umora.
Jedina nada jeste da se pronađu testovi koji mogu u ranom stadijumu da dijagnostikuju sindrom hroničnog umora, kao što je test krvi za merenje citokina. Prema rečima istraživača, još ne postoje efikasne i brze metode, pa se na dijagnozu obično čeka i po godinu dana, a i dijagnoza se zasniva samo na uočenim simptomima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com