Pacijentima u našim bolnicama često je lakše da podnesu samu operaciju nego postoperativni period, jer se gotovo po pravilu zaraze nekom od bolničkih infekcija i od nje leče ponekad i mesecima. Nisu prevelika retkost čak ni slučajevi s fatalnim ishodom, i to usled infekcija nakon rutinskih, banalnih operacija. No, očito nismo jedini.
Interesantne informacije dolaze nam iz Novog Meksika, gde je ustanovljeno da zaposleni u zdravstvenim ustanovama ne uspevaju da prate preporuke o higijeni ruku više od jedne trećine radnog vremena.
Nedovoljnom higijenom zaposleni pacijente izlažu povećanom riziku od infekcija, rezultati su jednog istraživanja.
Istraživanje
Istraživači su analizirali stanje u 15 ambulantnih objekata, u kojima poslednjih godina nije bilo nekih ozbiljnijih infekcija niti zaraznih bolesti.
Rezultati su pokazali da zaposleni ne sprovode propisane odgovarajuće procedure za održavanje higijene ruku tokom 37 procenata radnog vremena. Takođe, nisu sprovođene ni bezbedne procedure pri davanju injekcija, i to tokom trećine radnog vremena.
Autori studije naglašavaju da je za sprečavanje infekcija i epidemija od ključnog značaja sprovođenje propisanih procedura za održavanje lične i kolektivne higijene. Rezultati pokazuju da se i ovaj segment u zdravstvu mora pratiti, proveravati i kontrolisati.
Nehigijena u zdravstvenim ustanovama može dovesti do prenošenja raznih infekcija i izazivanja epidemija. Zbog nehigijene se, između ostalog, mogu preneti uzročnici hepatitisa B i C.
Studija se pojavila nedavno u „Američkom časopisu za kontrolu infekcija“.
Pouke
Navedeni rezultati treba i nama da budu upozorenje da u zdravstvenim ustanovama stalno vodimo računa o ličnoj i kolektivnoj higijeni.
Važno je da se, pogotovu u zdravstvu, stalno vodi računa o higijeni i redovno peru ruke, jer povremeni propusti mogu dovesti do prenosa infekcija, i na zdravstvene radnike i na pacijente.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com