Prema otkrićima najnovih studija, lekovi iz grupe antacida – povećavaju rizik od pojave infekcija i preloma kostiju.
Svi ti lekovi su proton-inhibitori, koji se danas smatraju najmoćnijim iz grupe antacida. Nalaze se pri tom na trećem mestu najprodavanijih lekova u Americi. Svake godine lekari izdaju čak 113,4 miliona recepata za njih. Za neke od ovih lekova čak nije ni potreban recept.
Činjenica je da su ovi lekovi izuzetno efikasni i da sprečavaju ono čemu su, pre svega, namenjeni – vraćanje želudačne kiseline. Oni ne samo da su mnogo jači nego ostali antacidi već u ogromnoj meri smanjuju postojanje stomačnih kiselina uopšte. Primarna upotreba ovih lekova je za izuzetno ozbiljna stanja, ali često se uzimaju i kada je reč samo o gorušici. Lekari imaju običaj da ove lekove propišu i hospitalizovanim pacijentima. Moguća posledica ovoga je velik rizik kojem većina pacijenata uopšte ne bi trebalo da se izlaže.
Najopasnija posledica je pojava veoma ozbiljne bakterijske infekcije, koja se teško leči i izaziva jaku dijareju. Stomačna kiselina je od veoma velikog značaja jer kontroliše ovu infekciju. S druge strane, lekovi o kojima je reč kontrolišu nivo stomačne kiseline tako što je dovode ispod granice koja je neophodna za uspešnu zaštitu pomenute infekcije.
Prema najnovijem istraživanju, otkiveno je da kod hospitalizovanih pacijenata koju su nekada bili lečeni od ove teške infekcije postoji verovatnoća za vraćanje iste infekcije od čak 42% ukoliko uzimaju proton-inhibitore. Drugo istraživanje otkrilo je da je rizik od razvijanja infekcije mnogo veći kod pacijenata koji su hospitalizovani i koji su podvrgnuti terapiji proton-inhibitora nego kod onih koji su podvrgnuti terapiji lekovima na bazi H2RA ili onima koji ne uzimaju lekove iz grupe antacida uopšte.
Prelomi kostiju usled uzimanja proton-inhibitora
Istraživanje sprovedeno u Kanadi 2008. godine dovelo je u moguću vezu dugotrajno uzimanje proton-inhibitora i učestale prelome kostiju kod odraslih osoba srednjih godina. Ipak, rezultati samog istraživanja bili su daleko od ubedljivih, jer su učesnici u istraživanju morali da uzimaju lekove u trajanju od 7 godina pre nego što je zabeležen porast rizika od pojave preloma.
Uzevši sve u obzir, dobre strane proton-inhibitora možda i nisu dovoljna kompenzacija za rizik kojem se izlaže veliki broj ljudi – navode lekari i naučnici. Čak 53-69% od ukupnog broja recepata za proton-inhibitore propisano je za pogrešne simptome.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com