Pacijentima u bolnicama često se daje intravenska terapija, tj. infuzija tečnosti, kojom se sprečavaju ili rešavaju problemi u vezi sa previše ili premalo tečnosti ili elektrolita, tj. soli i minerala kao što su natrijum, kalijum i kalcijum; oni su kritični za funkciju svake ćelije u organizmu.
Nacionalni institut za zdravstvenu negu Velike Britanije smatra da postoji nedostatak formalne obuke kada je u pitanju infuzija, što može dovesti živote pacijenata u opasnost. Lekari i medicinske sestre trebalo bi da budu bolje obrazovani u vezi sa tim kako bezbedno voditi brigu o pacijentima koji dobijaju tečnost putem infuzije.
Infuzija koja se pogrešno daje može da dovede do komplikacija, kao što su srčana insuficijencija i zagušenja pluća (ako pacijent dobija previše tečnosti) ili prestanak rada bubrega (ako pacijent dobija premalo tečnosti). Kod osobe koja prima pogrešnu vrstu tečnosti, može da se razvije disbalans elektrolita, što bi moglo da dovede do drugih komplikacija, potencijalno opasnih po život.
Smatra se da čak svaki peti pacijent koji je dobio premalo ili previše tečnosti, trpi komplikacije ili čak može da umre zbog neodgovarajuće administracije.
Poboljšana edukacija
Nove smernice Nacionalnog instituta za zdravstvenu negu preporučuju mere za unapređenje obrazovanja i obuke, uključujući i praktične korake, da bi donošenje odluka bilo jasnije, jednostavnije i, iznad svega, bezbednije.
Dr Majk Straud, predsedavajući grupe koja je izradila smernice, navodi u saopštenju: „Opšte je poznato da u celom zdravstvu postoji malo formalne obuke koja se odnosi na intravenske terapije, a to važi i za studente i za profesionalce koji su se više ostvarili u svojim profesionalnim karijerama. Ovo se mora promeniti jer propisivanje, upravljanje i pravilno praćenje intravenoznih terapija predstavlja osnovni aspekt zaštite. U našim smernicama, obuka i edukacija nalaze se u samom jezgru i igraće ključnu ulogu da osoblje na svim nivoima obezbeđuje konzistentnu i kvalitetnu brigu za sve pacijente.“
Pored obuke i edukacije, smernice se zalažu da intravensku terapiju uvek treba dati kao deo protokola, a pored toga obuhvataju i kratak vodič kao podršku lekarima i medicinskim sestrama u proceni da li je nekom pacijentu potrebna infuzija i ako jeste, koje tečnosti im treba dati i koliko dugo.
Ovakve smernice trebalo bi i kod nas da se donesu, jer ako razvijene zemlje imaju ovakvih problema, verovatno ih ima i kod nas, uzimajući u obzir kakva je naša materijalna baza u bolnicama i domovima zdravlja (mnogo manja nego u zapadnim zemljama) i koliko su naši medicinski radnici opterećeni velikim brojem pacijenata.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com