Veliki broj ljudi tokom letnjih vrućina odlazi na gradske bazene i javna kupališta. To je jeftiniji vid odmora, zabave i osveženja u vrelim letnjim danima. Upravo zbog toga često je na gradskim bazenima velika gužva, što povećava rizik od zaraze.
Najveća opasnost od zaraze na javnim gradskim bazenima dolazi od urina. Dosta ljudi ne zna da veliki broj kupača tokom boravka u bazenu mokri u bazen i time zagađuje vodu. Tako zagađena voda dolazi do tela drugih kupača, čime se stvaraju uslovi za moguće zaraze.
Poslednjih 20 godina sva istraživanja i analize pokazali su da svaki javni bazen ima određene količine urina. Procena istraživača je da u svakom javnom bazenu oko 10% od ukupne količine vode sadrži urin. Istraživanje navodi da urin i znoj mogu reagovati sa hlorom koji je prisutan u bazenima, čime se stvaraju toksična jedinjenja poznata kao dezinfekcijske nuspojave ili DBP. Zdravstvene posledice ovih nuspojava uključuju astmu, kao i respiratorne i kožne probleme koji su često vidljivi kod drugih kupača, spasilaca i radnika koji održavaju bazen.
Rizik za astmu je naročito veliki kod osoba koje dosta vremena provode u bazenu poput sportista (plivači, vaterpolisti, skakači u vodu) kao i svih ostalih koji vole bazen. Rizici za astmu i druge bolesti kod osoba koje mnogo manje vremena provode u bazenu su manji jer i sami rizici zavise od doze i vremena izloženosti urinu ili znoju.
Važno je znati da miris hlora na bazenu ili peckanje u očima zbog kog oči postaju crvene nije zbog čistog hlora, već zbog urina ili znoja koji hemijski reaguju sa hlorom. Čist bazen nema hemijski miris, navode istraživači, a mnogi koji misle da miris hlora znači čistoću – greše.
Naučnici poslednjih godina traže rešenje za bolju dezinfekciju bazena u vidu tretmana gde se koristi srebro i bakar za dezinfekciju sa malo ili bez korišćenja hlora. Nekoliko testiranih bazena pokazalo je odlične rezultate u vidu čistoće pa se može očekivati veće istraživanje o novim tretmanima vode i šira primena.
Inspekcije su u Americi zatvorile 12% bazena upravo zbog loše higijene u vidu nedostatka dezinfekcionih i zaštitnih sredstava.
Sa druge strane, zdravstveni izveštaji pokazuju stalni porast epidemija koje su povezane sa bazenima i vodenim parkovima. Između 2014. i 2016. godine u Americi se broj epidemija direktno povezanih sa nečistoćama u bazenima udvostručio (sa 16 na 32).
Slično je i u drugim zemljama, što pokazuje da je broj epidemija u porastu, bez obzira na pokušaje uvođenja većeg stepena higijene. Navodi se da samo gutljaj zagađene vode može uzrokovati tronedeljnu dijareju, stomačne grčeve, mučninu, povraćanje i dehidrataciju.
Najbolje je pre svakog ulaska u bazen i posle svakog izlaska iz bazena umiti se i istuširati se.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com