Vežbanje je zdravo za psihofizičko stanje, ali pre nego što krenete u teretanu potrebno je da proverite svoje opšte zdravstveno stanje, odnosno uradite kardiološki pregled koji podrazumeva proveru krvnog pritiska, laboratoriju, EKG i ultrazvuk srca, savetuje stručnjak.
Odlazak u teretanu se savetuje svima, ali pošto naporno vežbanje pod teretom može izazvati različite zdravstvene tegobe, posebno srca, potrebno je umereno i kontrolisano vežbati.
Kada je obuka u pitanju, prof. Dr Petar Otašević, specijalista interne medicine sa subspecijalizacijom kardiologije i vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, u intervjuu za Mondo kaže da lekari apsolutno preporučuju vežbanje, ali da u slučaju sredovečnih ili starijim osobama potrebno je prethodno izvršiti individualne zdravstvene preglede.
„Vežbanje je nešto što mi lekari savetujemo svima, pored izbegavanja brze hrane i uopšte svake hrane koja sadrži veliku količinu masti, šećera ili ugljenih hidrata. Preporuka su redovne vežbe u trajanju do 150 minuta nedeljno, ali to ne mora da bude trening u teretani, već bilo koja vrsta fizičke aktivnosti po sopstvenom izboru, kao što su hodanje, brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla itd.“, kaže doktor.
„Ukoliko ste u srednjim godinama, pre nego što se odlučite da krenete sa vežbanjem, naročito ako planirate odlazak u teretanu, bilo bi dobro da proverite kakvo je vaše opšte zdravstveno stanje, odnosno obavite jedan kardiološki pregled koji podrazumeva proveru pritiska, laboratoriju, EKG i ultrazvuk srca, kako biste utvrdili da li je vežbanje bezbedno za vas i kojim tempom biste trebalo da vežbate“, savetuje stručnjak za Mondo.
Izračunajte maksimalnu srčanu frekvencu
Kada su u pitanju kardio sportovi i vežbe poput trčanja, plivanja i vožnje bicikla, ili pak preskakanja užeta, koji povećavaju vašu izdržljivost, sagovornik ističe da oni imaju pozitivne učinke na kardiovaskularni sistem. Osim toga, kardio vježbe povećavaju potrošnju kalorija, što je dobro za kontrolu težine.
“Kardio trening ima brojne pozitivne efekte i preporučuje se svima, pod uslovom da intenzitet prilagodite svojoj kondiciji i opštem fizičkom stanju. U pitanju su aerobne vežbe koje zapravo povećavaju našu izdržljivost, a prilikom kojih rade svi mišići, pa i srce. Na taj način, troši se više kiseonika i dolazi do topljenja nagomilanih masti“, objašnjava lekar koji još jednom naglašava da pojedine starosne grupe moraju da provere svoje zdravlje pre nego što se odluče da krenu sa vežbanjem.
S druge strane, generalni savet stručnjaka jeste je da vodite računa koliko vam brzo radi srce.
„Ne bi trebalo da ide preko maksimalne srčane frekvence koja se računa tako što od 220 oduzmete broj godina. Na primer, ukoliko imate 50 godina, kada taj broj oduzmete od 220, dolazimo do računice da vaše srce ne bi trebalo da kuca brže od 170 udara po minuti, odnosno to je maksimalna gornja granica“, naglašava dr. Otašević koji zaključuje da što je čovek stariji, maksimalna srčana frekvenca će mu biti sve manja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com