Široj javnosti manje je poznat blaži vid infarkta pod nazivom „spontana disekcija koronarnih arterija“ ili skraćeno SDKA. Za razliku od tipičnog srčanog udara, koji je uzrokovan skupljanjem plaka u arterijama (nastanak tromba), srčani udar SDKA uzorkuje kap koja blokira arteriju i protok krvi do srca. Ovaj vid infarkta nije toliko čest, ali je najčešći kod žena mlađih od 50 godina (40%). Najčešće pogađa mlade žene (90%), a veoma retko mlađe muškarce (10%).
Pažnja je ovom blažem vidu infarkta posvećena tek u poslednjih 4 do 5 godina. Do tada se smatralo da on ne postoji.
U prošlosti se, nažalost, često dešavalo da osobama sa SDKA-om budu određene pogrešne dijagnoze koje su dovodile do tretmana koji još više šteti arterijama. Dešavalo se da se osobe usred srčanog udara puštaju kući iz bolnice jer se na ovaj vid infarkta nije obraćala velika pažnja zato što se ne detektuje na klasičnom testu za srčani udar (elektrokardiogram). SDKA se može detektovati samo angiogramom (rendgen koji snima i beleži protok krvi u arterijama).
Poslednja istraživanja ovog blažeg vida infarkta pokazala su da je infarkt prisutan kod žena od tinejdžerskog doba pa do 80 godina starosti. Prosečna starost pacijentkinja je 42 godine. Takođe, pokazalo se da se 10% do 15% slučajeva dešava prilikom i nakon porođaja, ali je utvrđeno da fizički napor nije bio okidač za infarkt već neki drugi problem sa arterijama. Najveća sumnja usmerena je na fibromukularne displazije, jer ovi zdravstveni problemi uzrokuju veliki rast ćelija u zidovima arterija i prisutana kod više od polovine dijagnostikovanih pacijentkinja sa SDKA-om.
Istraživanje je ukazalo na povezanost SDKA-a i genetike. Prikupljanje uzorka DNK od veće grupe žena pokazalo je kod određenog broja pacijentkinja prisutnost blažeg infarkta kod majke, ćerke, nećaka i sestre.
Dobra stvar je ta što je stopa preživljavanja prilikom ovog infarkta dosta visoka u odnosu na osobe sa klasičnim vidom infarkta. Stopa smrtnosti je u rasponu od 1% do 5%, ali šanse za ponovni infarkt su preko 20%. Tretiranje SDKA kao klasični srčani udar vrlo je pogrešno jer se pacijentima sa klasičnim infarktom ugrađuje stent koji može pogoršati stanje kod pacijenata sa SDKA-om.
Najčešća terapija osoba sa blažim infarktom jeste kombinacija antibiotika i aspirina. Većina pacijenta oporavi se u roku od nekoliko nedelja, a u zavisnosti od brzine utvrđene dijagnoze, zavise i moguća oštećenja na srcu.
Simtomi SDKA veoma su slični simptomima klasičnog infarkta, samo u blažem obliku i podrazumevaju sledeće:
- bol ili nelagodnost u grudima
- kratak dah
- bol u rukama, leđima, vratu ili vilici
- mučnina, nesvestica i znojenje
Pacijenti koji su imali SDKA prijavili su kao okidač emocionalni ili fizički stres u danima pre infarkta. To su bili slučajevi smrti u porodici, razvod braka, prekid ljubavne veze, intenzivne fizičke vežbe pa i naglo podizanje teških predmeta.
Sprečiti SDKA je skoro nemoguće pa zato lekari osobama sa povećanim rizikom za infarkt često preporučuju personalizovane preporuke. Za osobe koje već imaju dijagnostiku blažeg infarkta preporučuje se svakodnevno uzimanje aspirina i izbegavanje sledećih stanja: trudnoća, visok intenzitet sporta i težak fizički rad.
Na kraju treba naglasiti da u zapadnim zemljama postoji grupa na Fejsbuku koja se zalaže za dalja istraživanja na ovu temu kao i za podršku preživelima od SDKA. Članovi grupe su pacijenti sa dijagnostikom SDKA i oni na osnovu svog iskustva savetuju svima da izbegnu situacije u kojima su se oni našli i samim tim izbegnu mogući infarkt. Grupa za 5 godina broji više od 1.500 članova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com