Povezanost između promene vremena i zdravlja ljudi zapazio je još Hipokrat. On je uočio da klimatske, tj. vremenske promene, utiču pozitivno i/ili negativno na ljude, što zavisi od sredine u kojoj čovek živi, njegovog prilagođavanja, psihofizičkog i zdravstvenog stanja, životne dobi. Sve to ukazuje na jedan multidisciplinarni pristup u razmatranju ove teme.
Čovek se godinama prilagođava mirnom ritmu promena vremena, ali poslednjih decenija prisutne su brze klimatske promene, tj. ekstremni klimatski događaji (oscilacije u temperaturi i za 20 i više stepeni, velike promene atmosferskog pritiska itd), pa sada sve više imamo i mlađe meteropate. Pravi razlog za pomeranje starosne granice ne znamo. Najmlađi su više osetljivi, slede instinkte, a stariji imaju osetljiviji matabolizam, pa jače osećaju hormonske promene. Hronični bolesnici su još osetljiviji, jer se intenzitet bolesti pojačava.
Jaka hladnoća deluje na vazokonstrikciju (stezanje, suženje) krvnih sudova, kako perifernih (bolovi u nogama i smanjuje se kilometraža koju osoba može da pređe), tako i krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić (koronarni krvni sudovi). To može da bude jedan od uzroka pogoršanja koronarne bolesti, pa čak može dovesti i do infarkta srca, a deluje i na krvne sudove mozga, pa može biti uzrok šloga. Hladno vreme može da dovede i do pogoršanja hroničnog opstruktivnog bronhitisa ili astme, dok toplo i vlažno vreme ne pogoduje plućnim bolesnicima. Prisutan je i efekat na psihičko i opšte fizičko stanje kada duva jugo, tada su i češći napadi kamena u bubregu, žučnoj kesi.
Francuska studija, gde je praćeno 3000 ispitanika 14 godina, pokazala je da su za vreme toplih dana ređi šlogovi, ali kada je visok vazdušni pritisak i veća vlažnost vazduha, povećan je rizik za nastanak šloga. Niska spoljna temperatura takođe je uzrok povišenog pritiska, pa tokom hladnih dana zbog izrazite vazokonstrikcije (suženja krvnih sudova) i slane hrane (tokom zimskog perioda je mnogo slanija i jača hrana) imamo češću pojavu povišenog arterijskog krvnog pritiska sa svim njegovim komplikacijama, infarktom srca, mozga i dr. Tokom letnjeg perioda, vrednosti pritiska su niže, toplo vreme donosi više znojenja, laganiju hranu, vazodilataciju krvnih sudova (širenje), pa su vrednosti pritiska niže. Sve to pokazuje da je potrebno prilagođavati antihipertenzivnu terapiju godišnjim dobima, tj. manja je upotreba diuretika (lekova koji pojačavaju izbacivanje vode iz tela), smanjuje se i doza lekova koji šire krvne sudove.
Sve su ovo razlozi što postoji posebna nauka – biometeorologija – koja se bavi proučavanjem uticaja vremenskih prilika na zdravlje ljudi. Danas uz prognozu vremena često imamo i biometeorološki izveštaj o vremenu i uticaju na zdravlje ljudi i lekarske savete kako hronični bolesnici da se ponašaju.
Kada i kako vreme utiče na zdravlje?
U periodu naglih vremenskih promena, nepogoda, vetra, kiše, u atmosferi se stvara veća količina pozitivnih jona na koje naš organizam reaguje. Biometerolozi, koji se bave proučavanjem uticaja vremenskih promena na zdravlje ljudi, kažu da tada funkcija hipotalamusa i hipofize može biti izmenjana (lučenja hormona), tj. može dovesti do smanjenja količine adrenalina, što može prouzrokovati depresiju i povećanje količine serotonima, što može dovesti do glavobolje i migrene.
Promenljiva proizvodnja epitalamina i melatonina u organizmu izaziva nesanicu. Nailaskom sumraka ili povećane oblačnosti, u epifizi se iz serotonina stvara melatonin, koji ima važnu ulogu u regulisanju dnevnog smenjivanja ciklusa sna i budnog stanja. Nagla promena vremena od vedrog i sunčanog do oblačnog utiče na nivo melatonina u organizmu, pa postajemo pospani, inertni, potišteni tokom dana kada je oblačno.
Sve to pokazuje da promene vremena zaista utiču na naš organizam i ne bi trebalo da zanemarimo ove efekte na naše zdravlje.
Naravno, sve je ovo mnogo prisutnije kod senzitivnijih osoba i svih hroničnih bolesnika, kako kardiovaskularnih, tako i gastroenteroloških, reumatoloških, a posebno kod psihijatrijskih bolesnika, koji mnogo teže podnose te nagle promene vremena.
Koji je savet?
Pacijenti moraju redovno da uzimaju svoju propisanu terapiju, a ako se zdravstveno stanje pogoršava, da se obavezno jave nadležnom lekaru, a ne da sami ili uz pomoć komšije koriguju svoju terapiju. Često je potrebno da se obrate i psihijatru, koji je obično kod mlađih osoba, ali i kod starijih, jedina prava osoba za rešavanje navedenih tegoba.
Autor je prof. dr Vesna Stojanov – vanredni profesor, specijalista interne medicine, kardiolog, klinički hipertenziolog, načelnik Multidisciolinarnog centra za polikliničku dijagnostiku, ispitivanje i lečenje arterijske hipertnezije – Evropski centar za hipertezniju (Evropsko udruženje za hipertenziju). Autor je velikog broja naučnih radova iz oblasti hipertenzije i bavi se prevencijom, blagovremenom dijagnozom i lečenjem arterijske hipertenzije i njenih komplikacija.
(Prof. dr Vesna Stojanov)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com