Koristiti pamćenje ili ga izgubiti? Nedavno je ponovo dokazano da kada na mozak deluju stimulativne aktivnosti kao čitanje knjiga, pisanje pisama i rešavanje svakodnevnih problema – u starosti se mogu sprečiti klinički znaci demencije kao što je gubitak pamćenja.
"Neke aktivnosti povećavaju ili smanjuju ranjivost kognitivne mentalne aktivnosti mozga", kaže Robert Vilson, vodeći autor studije. Držeći mozak aktivno, pomažemo moždanim kolima da rade efikasno, čak i ako postoji postepeno gomilanje bolesti mozga, objašnjava profesor Vilson sa Univerzitetskog medicinskog centra u Čikagu.
Osobe koje su tokom života bile angažovane čestim mentalnim aktivnostima – u kasnijem životu su imale stopu mentalnog opadanja 32 odsto niže od onih sa prosečnom aktivnosti.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Neurology" i pomaže da se objasni zašto jedna trećina ljudi umre u starosti sa malo ili bez imalo problema sa razmišljanjem i učenjem. I kod tih osoba, kada se radi obdukcija mozga, ustanovi se da imaju jasne dokaze o postojanju Alchajmerove bolesti. Profesor Vilson ističe da takve osobe „tehnički” imaju Alchajmerovu bolest, ali se to klinički ne vidi tokom života.
Ta ideja da mozak nekako stvara "zaobilaznice" da bi se izbeglo pokazivanje znakova Alchajmerove bolesti ili demencije, često se naziva "hipoteza kognitivne rezerve", rekao je Vilson. Taj koncept sugeriše da su osobe sa većim aktivnostima razmišljanja i većim sposobnostima učenja i pamćenja na neki način u stanju da odlože simptome Alchajmerove bolesti. Međutim, dokazivanje ove hipoteze je izazov za naučnike.
"Bila je dugoročna debata o tome kako sačuvati spoznaju kognitivne aktivnosti", kaže Prashanti Vemuri, asistentkinja na klinici Mejo u Ročesteru, u Minesoti, koja je napisala uvodnik za ovu studiju. Pitanje je u suštini bilo: šta dolazi prvo, kokoška ili jaje?
Da li angažman u kognitivnim aktivnostima usporava kognitivno oštećenje, ili osobe koje su manje zainteresovane za kognitivne aktivnosti imaju veće probleme sa demencijom?
Vemuri smatra da ova studija potvrđuje da sve što se dešava u mozgu može da uspori ili ubrza progresiju bolesti.
Kako intelektualno izazovne aktivnosti pružaju podršku funkciji mozga?
Citiramo profesora Vilsona: ”Mozak pokušava da se stalno prilagođava izazovima koji se od njega traže. Ako ga aktivnostima „teramo da radi”, on će se prilagođavati takvim aktivnostima i neće pokazivati znakove starosti ili bolesti. Ako ga zapostavljamo, onda će se znakovi bolesti jasno videti”.
Istraživanje
Istraživači su kroz dugoročno praćenje pacijenata izvodili autopsije mozga učesnika, kako bi potvrdili odsustvo ili prisustvo bolesti. Naučnici su istraživanje počeli još 1997. godine. Bilo je 294 ispitanika starijih od 55 godina, a 68 posto su bile žene. Ispitanici su tokom godina popunjavali razne upitnike o svojim aktivnostima, a redovno su vršeni godišnji neurološki pregledi.
Nakon smrti svakog učesnika, vršene su analize mozga, kako bi se ustanovila postojeća oštećenja. Istraživači su zatim poredili te podatke sa drugim ispitanicima kako bi otkrili da li je trenutna mentalna aktivnost usporavala brzinu mentalnog opadanja ili oštećenja mozga.
Istraživači ističu da istraživanje ne dokazuje uzrok i posledicu. Kliničko ispitivanje bilo bi potrebno da se potvrde uzroci i posledice, ali bi to bi bilo nemoralno i skupo istraživanje. Zato se rade druge studije da bi se bolje razumelo kako kognitivno stimulativni način života štiti mozak.
Saveti i preporuke
Profesor Vilson preporučuje “Kako zaštiti i sačuvati mozak”: čitanje, bavljenje nekim hobijem, rešavanje ukrštenica, rešavanje sudoku problema, amatersko bavljenje glumom, fotografisanje, slikanje i slične aktivnosti (učenje nekog stranog jezika…) i redovne fizičke aktivnosti (šetnje, planinarenje, plivanje…).
Vemuri podstiče ljude da počnu da razvijaju svoje razmišljanje i memorijske veština još u mladosti. Roditelji treba da se bave „memorijskim aktivnostima” tokom mladosti, da tako vaspitavaju i decu, što će im pomoći da imaju dobru starost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com