Kako sačuvati srce?

U razvijenim zemljama oko 20 % stanovništva ima problema sa visokim krvnim pritiskom, a u našoj zemlji je taj procenat znatno veći. Ako uzmemo u obzir i druge bolesti srca i krvnih sudova, naše srce je pod stalnim povećanim opterećenjem.
Pored naslednih faktora, na nastanak bolesti srca utiču savremeni način života i neredovna ishrana.
Uzroci
Najčešći uzroci povećanog krvnog pritiska i bolesti srca jesu prekomerna težina, slana hrana, pušenje, previše alkoholnih pića, nedovoljna fizička aktivnost, neredovno spavanje, previše stresnih situacija, previše zasićenih masti…
Kako pomoći srcu i kako ga sačuvati?
Stres je postao hraoničan pratilac našeg života. Pored mnogih drugih razloga, stres je prouzrokovan problemima u porodici, dugogodišnjim nepovoljnim stanjem u zemlji, problemima na poslu, kratkim rokovima, stalnom neizvesnošću, dinamičnim životom, stalnom žurbom… Kanadski naučnici su ustanovili da hronični sres može dovesti do povećanog pritiska.
Naučite da ublažite stres koliko je to moguće. Vežbe, fizička aktivnost ili svakodnevne kratke opuštajuće šetnje predstavljaju bezbedne lekove. Preporučujemo: jogu, fitnes, velnes, meditaciju, ali ako to ne možete ili ne volite, naučite da pravilno dišete. Odvojite desetak minuta dnevno za sebe pa sednite i polako dišite duboko, pokušavajući da mislite samo na disanje i da se malo isključite.
Stari savet pre nego se uznemirite ili iznervirate: udahnite duboko i izbrojte do deset. Videćete da na taj način znatno ublažavate posledice stresne situacije.
Pušenje se stalno pominje kao neprijatelj disajnih organa i krvnih sudova jer smanjuje uticaj kiseonika i doprinosi zapušenju krvnih sudova. Ukoliko ne možete da prestanete sa pušenjem, pokušajte da smanjite broj popušenih cigareta u toku dana.
Manje soli unositi u orgnizam je veoma bitno jer slana hrana zadržava više vode u organizmu i eto većeg pritiska. Pored toga, slana hrana umanjuje dejstvo lekova za kardiovaskularni sistem.
Spavanje odmara i krvne sudove i ceo oranizam. Ukoliko neredovno spavate i spavate manje od šest sati dnevno, vi kao da pucate pravo u svoje srce. Nedovoljno sna povećava i nervozu, nestrpljivost, pesimizam, hronični umor, stres, a to su sve uzroci mnogih bolesti.
Lekove koje vam je preporučio vaš lekar treba redovno piti. To se naročito odnosi na lekove za pritisak i srce jer oni regulišu normalan ritam rada srca. Neredovno uzimanje lekova za hronične bolesti velika je greška koju mnogi čine, a tako stvaraju uslove za infarkt, moždani udar i slično.
Napominjemo da se lekovi za pritisak ne piju kada je pritisak odskočio na dole ili na gore, nego da se drži na potrebnom nivou.
Ishrana se uvek pominje uz savremene bolesti, jer zbog načina života jedemo neredovno i neravnomerne količine, a to je štetno i po organizam i po kilažu.
Vežbanje je teško uskaladiti sa svakodnevnim aktivnostima, ali ako se potrudimo, onda je i to izvodljivo bar nekoliko puta u toku nedelje. Smanjite nepotrebno sedenje a češće se prošetajte i uradite neku vežbu.
Telesnu težinu treba održavati dok je zadovoljavajuća, a kada počne da se povećava, krajnje je vreme za akciju. Preporučuje se manje hrane, manje kalorične hrane, više voća i povrća i više manjih obroka dnevno.
Masnoće možemo smanjiti skoro neprimetno. Pređite na manje masna mesa, na ribu, manje masno mleko, nepunomasni sir i jogurt, koristite više maslinovo ulje i rezultati će biti vidljivi.
Smanjite unos nekih namirnica – ne morate ih potpuno izbaciti iz jelovnika. U ishrani treba smanjiti količinu artikala kao što su so, šećer, slatkiši, kafa, gazirana pića, pivo, alkohol…
Ovo su bili samo neki saveti koji vam mogu pomoći da pomognete i svom srcu i krvnim sudovima i omogućite im da rade normalno, a da ih ne preopteretit.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com