Obično mislimo da sve znamo o hladnoći i smrzavanju, a opet se često dešava da se neko smrzne ili dobije promrzline, iako se to moglo sprečiti.
Navodimo nekoliko odgovora na često postavljana pitanja u vezi sa hladnoćom i zdravljem.
Kako se treba oblačiti kada je hladno?
Po hladnom vremenu trebalo bi nositi široku i slojevitu odeću koja omogućuje i „ventilaciju“ i izolaciju. Vuna je bolji izbor od pamuka jer ne gubi svoju sposobnost da izoluje telo i kada se pokvasi.
Još bolja je mešavina različitih materijala za različite slojeve odeće. Stručnjaci savetuju da bi trebalo nositi unutrašnji sloj odeće od vune, svile, ili polipropilena. Spoljni sloj treba da bude otporan na vetar tako da se ne izgubi telesna toplota od vetra.
U redu je da motor automobila ostane uključen u zimskom periodu dok ste primorani da stojite?
Ako ste zaglavljeni u saobraćaju i morate dugo da stojite sa automobilom, a napolju je hladno, palite motor da radi u mestu i uključite grejanje desetak minuta svakog sata da bi u automobilu bilo toplo. Otvorite malo jedan prozor da biste izbegli isparenja otrovnog ugljen-monoksida. Uverite se da auspuh nije blokiran snegom ili ledom i da izduvni gasovi ne idu pravo u automobil.
Pre zimskog puta, ponesite napunjene mobilne telefone i uverite se da neko zna gde idete, kada očekujete da stignete i kada ćete da se vratite. Zimi, u automobilu, kada idete na duži put, uvek nosite sa sobom dodatnu ćebad, suvu odeću, hranu i komplet za prvu pomoć.
Promrzline i hipotermija?
Promrzline i hipotermija su dva različita pojma i mogu biti uzrokovani niskim temperaturama.
Promrzlina se dešava kada su povređeni pojedini delovi tela usled previše hladnoće i ugrožava samo neke delove tela.
Hipotermija nastaje kada je vaša ukupna telesna temperatura preniska i može biti opasna po život.
Treba tražiti lekarsku negu u najkraćem mogućem roku, bilo da je reč o hipotermiji ili o promrzlinama.
Šta pomaže u sprečavanju smrzavanja?
Utopljavanje i topli napici su od velike pomoći, ali i vežbanje može pomoći da izbegnete promrzline jer tako krv ubrzano teče u delove tela koji su najčešće pogođeni (noge, ruke, stopala, prsti…). U vežbanju i kretanju ne treba preterivati jer i iscrpljenost predstavlja rizik od hladnoće.
Šta može da poveća rizik od promrzlina?
Sve što ograničava protok krvi kroz kožu, ruke, noge, nos i uši, može da poveća rizik za promrzlina. To uključuje bolesti srca, slabu cirkulaciju, dijabetes i dehidrataciju.
Neki lekovi mogu povećati rizik od promrzlina: beta-blokatori za kontrolu simptoma srčane insuficijencije, lekovi protiv migrene i neki drugi lekovi.
Droga, alkohol i nikotin takođe mogu da smanje protok krvi kroz kožu. Droga i alkohol mogu pomutiti rasuđivanje, što povećava rizik da osobe nisu svesne opasnosti ili neće na vreme ragovati kod hladnoće i promrzlina.
Minđuše ili drugi metalni nakit mogu povećati rizik od promrzlina.
Kada je napolju hladno, metalni nakit (pogotovu ako je većih dimenzija) može ubrzati hlađenje kože i povećati rizik od promrzlina.
Uši su jedan od najčešće promrzlih delova tela, pa minđuše postaju posebno rizične.
Bez obzira na to da li imate minđuše ili pirsing, po velikoj hladnoći kapom, šalom ili maramom držite uši, nos i usta pokrivenim.
Psi i mačke ne mogu dobiti promrzline?
Samo zato što je životinja prekrivena krznom – ne znači da ona ne može dobiti promrzline. Kada temperatura padne ispod nule, psi, mačke i drugi kućni ljubimci su u opasnosti, a rani znaci promrzlina mogu se „sakriti“ ispod krzna. Uši, šape, rep, stomak i njuške kućnih ljubimaca su najviše pogođeni hladnoćom. Promrznuta koža obično dobija bledu, belu, plavu ili sivu boju, a može biti neobično hladna na dodir.
Ako mislite da vaš ljubimac ima promrzline, utoplite ga i pomozite mu kao da je čovek kada pružate prvu pomoć, a odmah posle toga pozovite veterinara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com