Bolesti krvnih sudova česte su u današnje vreme, a jedan od uzroka bolesti srca i krvnih sudova može biti povišeni nivo holesterola u krvi.
U krvi postoji LDL (takozvani loš holesterol), koji stvara naslage na arterijama, i HDL (takozvani dobar holesterol), koji odvodi LDL (masnoće) u jetru.
U zdravom organizmu je nivo holesterola u krvi uravnotežen. Povoljno je za organizam kada je nivo HDL veći od nivoa LDL-a. Kada je nivo lošeg holesterola povećan, dolazi do povećanih naslaga na arterijama i oštećenje krvnih sudova i stvara se mogućnost začepljenja krvnih sudova.
Prevencija
Umerenim fizičkim aktivnostima, pravilnom ishranom, smanjenjem napetosti, pravilnim disanjem i boravkom na čistom vazduhu može se smanjiti nivo LDL-a i njegov loš uticaj na naše zdravlje.
Ishrana
Hranom se može smanjiti štetno dejstvo holesterola na organizam tako što se snizi nivo lošeg, a poveća nivo dobrog holesterola.
Antioksidansima iz hrane može se smanjiti negativno dejstvo slobodnih radikala na krvne sudove.
Pravilnom ishranom može se značajno uticati na smanjenje nivoa lošeg holesterola u krvi.
Od mesa preporučujemo: ribu, junetinu, govedinu, teletinu, kuvanu jagnjetinu i meso divljači.
Mlečni proizvodi korisni su u manjim količinama: obrano mleko (sa manje masnoće), jogurt, posni sirevi, kravlje kiselo mleko, mlad sir.
Ne treba koristiti u ishrani celo jaje, već samo belance.
Hleb i pecivo se preporučuju u manjim količinama, 2-3 kriške (ili dva-tri peciva) dnevno. Treba jesti crni hleb, ili hleb od integralnog (celovitog zrna) brašna. Ukoliko se jede obrok od integralnog pirinča ili testenina, ne treba jesti hleb. Ovsene pahuljice takođe treba koristiti u ishrani, a nutricionisti preporučuju i heljdu, ječam i sočivo.
Povrće treba koristiti u svakodnevnoj ishrani, naročito ono koje sadrži: flavonide, likopen, razgradiva vlakna i sumporna jedinjenja. Korisne su salate svih vrsta, paprika, šargarepa, crni luk, beli luk, praziluk i paradajz, ali bez dodataka masnoće. Za kuvana jela treba koristiti mahunarke, spanać i plavi patlidžan.
Od ulja je najbolje maslinovo ulje, ali se u manjim količinama mogu koristiti i suncokretovo, kukuruzno ili ulje od soje.
Svi začini su dozvoljeni, ali ne sa previše soli. Pod začinima podrazumevamo sve biljne začine, biber, kim, bosiljak, origano, đumbir, cimet, karanfilić, ali i sirće i senf.
Pečurke povoljno deluju na regulisanje nivoa holesterola u krvi, naročito šitaki pečurke.
Voće treba jesti svakoga dana u dva-tri obroka. Poželjno je jesti: jagode, borovnice, ribizle, kupine, maline, gloginje, mandarine, limun, kivi, grejpfrut, šljive, kruške, dunje, jabuke, trešnje i višnje.
Od slatkiša se preporučuju džem i marmelada sa malo šećera (kao za dijabetičare).
Od napitaka se mogu koristit kafa i čaj (bez šećera), mineralna voda (negazirana) i sokovi bez šećera i bez konzervansa. Poželjno je crno vino, ali samo jedna čaša dnevno.
Čajevi bez šećera mogu se piti, a interesantno je da se naročito preporučuje čaj od ginka.
Savet
Način lečenje povišenog nivoa lošeg holesterola treba da preporuči lekar, a ishranom i zdravim navikama lečenje možemo učiniti efikasnijim.
Svi stručnjaci se slažu u tome da nikad nije kasno početi sa primenama mera za očuvanje krvnih sudova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com