Biranje bistrije boje alkoholnih pića nije dobar način prevencije mamurluka – jer to samo malo može pomoći. Mamurluk uzrokuje više stvari, uključujući alkohol i druge hemikalije u alkoholnim pićima. Među jedinjenjima koja uzrokuju mamurluk jesu i razni produkti nastali alkoholnom fermentacijom.
Produkti fermentacije koji najviše izazivaju mamurluk nalaze se u većim količinama u tamnim pićima, kao što su rakije, viski, tamno pivo i crno vino, nego su u „bistrim“ pićima, kao što su votka, džin i svetlija piva. Na primer, metanol se razlaže u toksine formaldehid i mravlju kiselinu koji mogu pogoršati mamurluk.
Nekoliko studija je istraživalo mamurluk, ali nijedna nije našla efikasan metod prevencije mamurluka. Svetlija pića mogu malo pomoći u prevenciji mamurluka. Suština je u tome da previše popijenih alkoholnih pića bilo koje boje izaziva mamurluk, zbog koga ćete se osećati loše jutro posle pijanke.
Velike količine alkohola mogu da dovedu do: dehidratacije, do niskog nivoa šećera u krvi, probleme sa varenjem i poremećaja spavanja – svih faktora koji dovode do simptoma mamurluka.
Veće količine popijene vode, sokova, rasola ili rastvorenog vitamina C – mogu smanjiti uticaj alkohola i pomoći brzoj razgradnji, ali mamurluk ostaje.
Kako sprečiti mamurluk?
Jedini siguran način da se spreči mamurluk jeste da se pije umereno ili ne pije uopšte.
Za žene svih uzrasta to znači jedno piće dnevno, a za muškarace do dva pića dnevno. Za mlađe osobe, starije osobe i hronične bolesnike i ovo su prevelike količine koje mogu dovesti do opijanja, odnosno mamurluka.
Jedno piće definiše se kao:
1 manja flaša ili limenka oko 350 ml) – piva koje sadrži oko 5 procenata alkohola
1 vinska čaša (oko 150 ml) – vina koje sadrži oko 12 procenata alkohola
1 čašica oko 50 ml) – žestokog pića koje sadrži oko 40 procenata alkohola Upozorenja
Budite pažljivi, jer – neka pića mogu da sadrže više alkohola nego što mislite.
Često su porcije-čaše pića u barovima i restoranima veće nego što mislimo.
Neka slična pića iste veličine mogu da sadrže više alkohola od drugih. Na primer, neka „laka piva“ sadrže skoro isto alkohola kao i „obična“ piva, a neki likeri sadrže veći procenat alkohola od drugih. Različita vina mogu sadržati i po desetak procenata razlike u alkoholu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com