Čovek je deo prirode i priroda utiče na njega. Oduvek se zna da vremenske prilike i promene vremena utiču na naše zdravlje i raspoloženje.
Istraživanja su pokazala da su sadašnje vremenske prilike nepovoljnije nego pre mnogo godina i da znatno brže i jače utiču na naš organizam i naše zdravlje.
Karakteristično je da su starije osobe i bolesnici mnogo osetljiviji na uticaj vremena i nagle vremenske promene.
Šta sve utiče na naše zdravlje i tegobe?
Istraživači i naučnici su ustanovili da na naš organizam nepovoljno utiču sledeće vremenske prilike: temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha, vazdušni pritisak, padavine, grmljavina, magla, jačina vetra, smer vetra, UV zračenje…
Na naše zdravlje utiču i koncentracija polena u vazduhu, koncentracija ugljen-monoksida, ozon, koncentracija sumpora, koncentracija kiseonika, koncentracija prašine, koncentracija raznih čestica u vazduhu, koncentracija jona u vazduhu, elektromagnetno zračenje, buka…
Interesantno je da je naš organizam naročito osetljiv na nagle promene navedenih parametara.
Koje su bolesti i tegobe najčešće uzrokovane vremenskim prilikama?
Kod osoba koje su osetljive na vremenske promene (meteoropate) simptomi jesu individualni, ali su ipak najčešći simptomi: glavobolja, migrena, vrtoglavica, pospanost, nesanica, nervoza, pojačan kašalj, kijavica, povišena temperatura, depresija, potištenost, povišen krvni pritisak, aritmije, naprezanje krvnih sudova, malaksalost, bolovi u zglobovima, alergije, razdražljivost, agresivnost…
Posebna grana medicine (nauke) – biometeorologija – bavi se uticajem vremena na zdravlje i dokazano je da su na vremenske prilike osetljive i veoma mlade osobe, a da taj nelagodan osećaj pri promeni vrmena nije subjektivan, već objektivni uticaj vremena na naš organizam.
Hronični bolesnici
Kod hroničnih bolesnika je najizraženiji uticaj vremena, pa se pogoršavaju tegobe koje imaju. Hronični bolesnici imaju stalno manje ili veće zdravstvene probleme, ali usled uticaja vremena, njihovi problemi se najčešće pojačavaju i postaju akutni. To je najviše izraženo kod srčanih bolesnika, astmatičara, dijabetičara i reumatičara.
Lekari upozoravaju one ljude koji ranije nisu imali izrazitih problema pri promeni vremena da, kada počnu izrazito da im smetaju vremenske prilike, treba da provere svoje zdravstveno stanje. Tada je veoma verovatno da se nalaze „na pragu neke hronične bolesti“, a da toga nisu svesni.
Istraživanjem je ustanovljeno da u današnje vreme 80% stanovništva oseća neke tegobe usled promene vremena, kao i da je danas skoro dvostruko više meteoropata nego pre pedesetak godina.
Nekoliko saveta
Zvanična nauka, zvanična medicina i sredstva javnog informisanja sve više upozoravaju na biometeorološku prognozu, pa nam ove informacije mogu koristiti. Zato osetljive osobe treba da prate biometeorolišku prognozu i svoje aktivnosti prilagode njoj.
Prilikom ekstremnih temperatura, svoju odeću treba prilagoditi vremenskim uslovima. Jedan od saveta je naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom kako bi se organizam prilikom naglih vremenskih promena adaptirao na nepovoljne uticaje.
Kada su ekstremne temperature vazduha, onda svoj radne aktivnosti treba prilagoditi najpovoljnijem periodu dana. U toku velikih letnjih vrućina hladna prostorija je opasna po zdravlje, a zimi pretople proetorije negativno utiču na organizam.
Zdrava i redovna ishrana kao i redovno bavljenje fizičkim aktivnostima zapravo su najbolja prevencija na uticaj vremenskih prilika na naše zdravlje.
Prirodna sredstva mogu pomoći meteoropatama: šolja mleka pre spavanja, čaj od valerijane ili čaj od kamilice. Za bolove u glavi ili bolove u mišićima i zglobovima masaža može biti veoma korisna.
Upozorenje
Osobama koje su osetljive na vremenske prilike savetuje se da pri izrazito lošoj biometeorološkoj prognozi izbegavaju dug boravak na otvorenom prostoru i da odlože teške i stresne poslove u to vreme.
Kada su loše vremenske prilike, ne treba se stideti niti plašiti uzimanja određenih lekova, jer oni čuvaju organizam od prevelikog naprezanja. Lekove ipak treba uzimati po savetu lekara i nikako ne preterivati.
Za hronične bolesnike je naročito važno da prilikom loših vremenskih uslova ne prekidaju sa uzimanjem svoje redovne terapije. Takođe je korisno (za sve) redovno odmaranje i spavanje 7-8 sati dnevno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com