Iako u svetu trenutno veliki broj ljudi boluje od raka (karcinoma), a još nema jedinstvenog i pravog leka – ipak se broj obolelih može smanjiti merama primarne prevencije. Pored prevencije, ranim otkrivanjem raka i na vreme započetom terapijom, posledice bolesti mogu se znatno ublažiti.
U zemljama Evropske unije još 2003. godine je promovisan "Kodeks protiv raka", kako bi se primarnom prevencijom smanjio broj obolelih od ove opake bolesti, a merama sekundarne prevencije smanjila smrtnost od raka.
Zahvaljujući ovim merama, u mnogim zemljama Evrope broj obolelih od karcinoma se smanjuje, a ranim otkrivanjem raka znatno se smanjila smrtnost pacijenata.
Preporuke primarne prevencije
Iskustva zapadnih zemalja govore nam da se životnim stilom i zdravim životnim navikama može smanjiti rizik od nastanka raka za oko 30%.
Pušenje, aktivna i pasivna izloženost duvanskom dimu – povećavaju rizik od karcinoma. Zato stručljaci savetuju prestanak pušenja, smanjenje broja popušenih cigareta i smanjenje boravka u zadimljenim prostorijama, izloženost duvanskom dimu.
Gojaznost povećava rizik od nastanka mnogih bolesti pa i od raka. Zato je važno voditi računa o ishrani i telesnoj težini.
Umerene svakodnevne fizičke aktivnosti pomažu borbi protiv mnogih bolesti.
Pravilna umerena ishrana sa pet manjih obroka u toku dana koja sadrži dosta voća i povrća a manje životinjskih masti – sprečava nastanak malignih bolesti.
Alkoholna pića kao što su rakija, pivo i vino, u manjim dnevnim količinama ne štete zdravlju, ali u većim količinama ugrožavaju zdravlje.
Preterano izlaganje sunčevim zracima šteti odraslima, a naročito deci, jer previše ultravioletnih zraka može izazvati rak kože.
Stručnjaci upozoravaju na to da izlaganje štetnim zračenjima, štetnim hemijskim isparenjima i udisanje čestica teških metala može izazvati rak.
Sekundarna prevencija
U razvijenim zemljama zahvaljujući medijskim kampanjama i aktivnostima kompanija koje se bave zdravstvenim osiguranjem sve više ljudi redovno ide na preventivne preglede i skrininge, kako bi se otkrile razne bolesti u početnom stadijumu.
Stručnjaci su ustanovili da je oko 30% malignih bolesti izlečivo ukoliko se na vreme otkrije.
U okviru ranog otkrivanja i lečenja raka:
- Ženama posle 25 godina preporučuje se učestvovanje u redovnom skriningu raka grlića materice.
- Ženama starijim od 50 godina preporučuje se redovan skrining raka dojke.
- Muškarcima i ženama starijim od 50 godina savetuje se učestvovanje u redovnom skriningu tumora debelog creva.
- Vakcina protiv hepatitisa B obavezna je za decu, a preporučuje se zaposlenim na rizičnim mestima (zdravstvo…).
Zaključak
Na osnovu "Kodeksa protiv raka", i Ministarstvo zdravlja republike Srbije izdalo je smernice i preporuke kako bi se smanjio broj obolelih i smrtnost od karcinoma.
Probleme u realizaciji ovih preporuka u Srbiji stvaraju: nedovoljan broj adekvatnih medicinskih centara, nedovoljan broj lekara, nedovoljan broj najnovijih uređaja za rano otkrivanje i lečenje raka, nedovoljna informisanost stanovništva i nedovoljno novčanih sredstava u medicinskim institucijama.
Još jedan od problema u realizaciji ovih stavova jeste taj da veliki broj naših građana nema osnovnih sredstava za "običan život", a kamoli za zdravu ishranu i posete privatnim klinikama ili posete državnim medicinskim institucijama u većim gradovima (ako žive u udaljenim manjim mestima).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com