Želudačna kiselina se zapravo sastoji od sone kiseline i pepsina, piše Lepa&Srećna.
Konkretnije, tečnost u želucu sadrži oko 0.5% hlorovodonične kiseline (HCl) , uz pH vrednost 1.5 do 3.5 i sastoji se od (oko 0.5%), i velikih količina kalijum hlorida (KCl) i natrijum hlorida (NaCl).
Ova tečnost aktivira enzime za varenje i time počinje proces razgradnje belančevina.
Od ove jake kiseline se želudac štiti posebnim bikarbonatima, a njih takođe proizvode želudačne ćelije.
Kada se ova ravnoteža naruši, osećamo tegobe, gorušicu i bolove.
Izborom jela i pića možemo da utičemo na želudačnu kiselinu.
Od pića, treba izabrati mineralne vode koje alkalizuju kiseli sadržaj želuca.
Najbolje je izabrati blage i negazirane vrste, tako da imaju manje od jednog grama minerala u jednom litru.
Ugljen dioksid (CO2) može da nadraži sluzokožu želuca.
Povoljne su hidrokarbonatne vode (sadrže HCO3), gorke sumporne, sulfatne vode (sadrže SO4), kao i slane ili alkalne kisele vode (sadrže natrijum i hlorid).
Ovakve vode delovaće dobro na čitav proces varenja.
Zato, pažljivo pročitajte etiketu i proverite sastav vode pre nego što se odlučite da je pijete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com