Mnogi pri malim bolovima u grlu ili curenju iz nosa posežu samoinicijativno za antibioticima bez odlaska kod lekara. To obično ne izleči bolest. Ovakva praksa u svetu i kod nas samo pomaže da se pogoršaju problemi sa bakterijama otpornim na antibiotike.
Rezultati jedne studije, nedavno objavljene u stručnom časopisu, ukazuju na to da su mnogi ljudi u iskušenju da koriste antibiotike bez lekarskog recepta. Oni se obično oslanjaju na lekove kupljene u apotekama, prodavnicama i drogerijama, ili na zalihe zaostale u „kućnoj apoteci“ od ranijih bolesti.
Ovakva pojava višestruko je štetna pošto potencijalno doprinosi širenju bakterija otpornih na antibiotike i izaziva štetne nuspojave.
„Ova vrsta nepravilne upotrebe antibiotika veoma je rizična jer vam verovatno neće pomoći, a samo povećava otpornost bakterija na antibiotike“, izjavila je Larisa Grigoran, koautor studije i instruktor na Medicinskom koledžu u Hjustonu.
Po svim pravilima statističkog istraživanja, nasumično je izabrano i anketirano 400 osoba u čekaonicama primarne zdravstvene zaštite širom Hjustona. Pitanja su se odnosila na njihovu upotrebu antibiotika u poslednjih godinu dana.
Istraživači su utvrdili da je 5% anketiranih pacijenata prijavilo upotrebu antibiotika bez recepta, a 25% je reklo da su spremni da koriste antibiotike bez kontakta sa doktorom.
Četrnaest odsto je koristilo sačuvane antibiotike kod kuće koji su ostali od prethodnih recepata. Pored toga, ilegalno su kupovani i antibiotici u apotekama ili prodavnicama, ili su nabavljeni u drugim zemljama gde je to dozvoljeno.
Slična su ponašanja i kod nas, tako da se često antibiotici dobijaju, odn. nabavljaju od rođaka ili prijatelja.
Rezistencija na antibiotike
Stručnjaci upozoravaju da preterana zloupotreba antibiotika stvara otpornosti na lekove na globalnom nivou, pa to postaje i globalni problem pošto ta otpornost (rezistentost) ugrožava pacijente koji se leče posle rutinskih operacija.
Prema nekim podacima, otpornost na antibiotike izaziva više od 23.000 smrtnih slučajeva godišnje u Sjedinjenim Američkim Državama, dok ta brojka na svetskom nivou možda iznosi pola miliona smrtnih slučajeva godišnje. Ono što je još gore – te brojke se iz godine u godinu sve više povećavaju.
Razlozi i uzroci
Rezistencija ili otpornost na antibiotike nastaje kada se bakterija prilagodi lekovima, čineći antibiotike beskorisnim. To se ponekad dešava kada potrošači-pacijenti-korisnici zloupotrebe antibiotike koristeći ih kada to nije potrebno ili ih ne uzimaju u potpunosti na način kako je propisan od strane lekara.
Upotreba antibiotika bez recepta obično se koristi da bi se „uštedeo novac“ i „dobilo na brzini“, da se ne gubi vreme kod lekara, odnosno da se ne plate lekarski pregled ili lekovi, da „se uštedi na prevozu“…
Prema studiji, većina pacijenata koristi ili bi koristilo antibiotike za lečenje respiratornih simptoma, kao što su kašalj, bolovi u grlu, bolovi sinusa, razne infekcije. Ono što je loše – za takve početne stadijume bolesti antibitici ne pomažu, a neadekvatna terapija može samo povećati komplikacije.
Predlozi
„Najprostije“ rešenje je da se obuzda nezakonita prodaja antibiotika u apotekama ili lokalnim prodavnicama, ali to uopšte nije jednostavno u Americi, a kamoli kod nas. Pored toga, kod nas je mnogo lakše nego u Americi nezakonito prošvercovati lekove iz susednih zemalja.
Glavna strategija u našoj zemlji, ali i na svetskom nivou, trebalo bi da bude obrazovanje pacijenata. Svetska zdravstvena organizacija pokrenula je kampanje za podizanje javne svesti o korišćenju antibiotika.
Larisa Grigoran apeluje: „Mi stvarno treba da edukujemo javnost da je rizično da se antibiotici koriste bez pregleda i bez recepta lekara. Svi treba da znaju da antibiotici nisu potrebni za manje tegobe, već samo za one bolesti za koje ih prepiše lekar.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com