Definicija kratkovidosti (miopija) – stanje u kojem osoba svojim očima može videti objekte u blizini jasno, ali udaljenije objekata vidi nejasno ili mutno.
Kratkovidost se može razvijati postepeno ili brzo, često se pogoršava tokom detinjstva i u adolescenciji. Kratkovidost je obično nasledna.
Kada sumnjate da ste vi ili vaše dete kratkovidi, to se može potvrditi običnim osnovnim pregledom oka čak i lekara opšte prakse, dok tačnu dijagnozu daje očni lekar. Lako se ovo stanje može ispraviti naočarima ili kontaktnim sočivima.
Kratkovidost se može otkloniti i operacijom.
Najčešći simptomi kratkovidosti:
- mutna vizija kada se gleda u daljinu
- potreba da se žmirka ili delimično zatvore očni kapci da bi se jasno videlo
- glavobolja izazvana naprezanjem očiju
- teškoća prilikom razaznavanja objekata u toku vožnje, naročito noću (noćna kratkovidost)
Kratkovidost se obično prvi put otkrije tokom detinjstva i najčešće dijagnostikuje tokom ranih godina školovanja dece.
Da je dete kratkovido, možemo pretpostaviti ako:
- sedi bliže televizoru, bliže bioskopskom ekranu ili bliže školskoj tabli
- obično ne primećuje ili ne razaznaje udaljene objekate
preterano trepće - često trlja rukama svoje oči
Kada ići lekaru?
Ako je vaš problem ili problem vašeg deteta da jasno vidite stvari koje su daleko ili ako kvalitet vida umanjuje uživanje u svakodnevnim aktivnostia, idite kod očnog lekara. Očni lekar može relativno jednostavno da odredi stepen kratkovidosti i posavetuje vas o opcijama za korekciju vida.
Tražite hitnu medicinsku pomoć ako se kod vas ili vašeg deteta javljaju iznenadni bljeskovi ili senke koje pokrivaju deo vidnog polja. To su znaci upozorenja na ablaciju mrežnjače – retku komplikaciju kratkovidosti. To je hitan slučaj, a vreme za reagovanje je kritično kratko.
Redovni pregledi
S obzirom na to da ne može uvek biti očigledno da imate problema sa vidom, stručnjaci za očne bolesti preporučuje sledeće intervale za redovne preglede očiju:
1. Odrasli
Ako imate visok rizik od nekih očnih bolesti, kao što je glaukom, pregledi očiju se preporučuju:
- svake dve do četiri godine do 40 godina starosti
- svake tri godine između 40 i 54 godine starosti
- svake godine do dve godine sa preko 55 godina starosti
Ako ne nosite naočari ili kontaktna sočiva, nemate probleme sa vidom i nemate neki faktor rizika, onda se treba kontrolisati u sledećim intervalima:
- inicijalni pregled kada napunite 40 godina
- svake dve do četiri godine između 40 i 54 godine starosti
- svake godine ili do tri godine između 55 i 64 godine starosti
- svake dve godine sa više od 65 godina starosti
Ako nosite naočari ili kontaktna sočiva, verovatno ćete morati da proveravate vid redovno u terminima koje vam očni doktor preporuči.
Ako primetite bilo kakve probleme sa vidom, idite kod očnog lekara što je pre moguće, čak i ako ste nedavno imali pregled oka. Zamagljen vid, na primer, možda iziskuje promenu terapije (naočara) ili to može biti simptom nekog drugog problema.
2. Deca i adolescenti
Deca treba da se testiraju na očne bolesti i da njihov vid testira pedijatar ili oftalmolog u sledećim uzrastima i intervalima:
- tokom perioda od rođenja
- na redovnim lekarskim pregledima do školskog uzrasta
- tokom svake školske godine na redovnim lekarskim pregledima, preko škole ili samoinicijativno
Uzroci kratkovidosti
Kratkovidost se obično javlja kao poremećaj rožnjače kada se svetlosni zraci tako prelamaju da se fokusiraju ispred mrežnjače, umesto na mrežnjači, što dovodi do mutne slike.
Tačan razlog za razvoj kratkovidosti dosad je nepoznat, ali može biti povezan sa genetikom ili stanjem životne sredine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com