Krvni pritisak definišemo kao pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova, a ključan je njegov gradijent koji omogućava protok krvi kroz telo. Hipertenzija, tj. visok krvni pritisak je jedan od tihih ubica modernog vremena, ali se često postavlja pitanje da li se vrednost krvnog pritiska menja kako starimo? Saznajte koji je normalan krvni pritisak prema godinama.
Šta je krvni pritisak?
Krvni pritisak je pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova, a meri se pomoću sfigmomanometra ili manometra. Prilikom merenja krvnog pritiska uvek dobijamo dve vrednosti: onu za sistolni pritisak (često se naziva „gornja“ vrednost) i onu za dijastolni pritisak (često se naziva „donja“ vrednost).
Vrednost sistolnog krvnog pritiska odgovara pritisku u trenutku kada se srce kontrahuje i aktivno izbacuje krv, dok vrednost dijastolnog pritiska predstavlja vrednost pritiska kada je srce opušteno i puni se krvlju. Neophodno je redovno kontrolisati krvni pritisak kako bi se na vreme otkrilo postojanje hipertenzije, tj. povišen krvni pritisak. Hipertenzija se mora lečiti jer dovodi do povećanog rizika od srčanog i moždanog udara, ali i povećava rizik i smrtnost od niza drugih bolesti.
Da li se krvni pritisak menja?
Vrednost krvnog pritiska nije statična i njegova vrednost se normalno može razlikovati između dva čak i uzastopna merenja. Vrednost krvnog pritiska se normalno menja tokom dana, zavisi od nivoa fizičke aktivnosti, ali i od našeg trenutnog emocionalnog stanja. Zanimljivo je i da se vrednost prosečnog krvnog pritiska menja kako starimo. U tabeli ispod prikazan je prosečan raspon normalnih vrednosti krvnog pritiska po godinama, a evidentno je da krvni pritisak raste kako starimo. Biološko objašnjenje porasta krvnog pritiska sa godinama leži u činjenici da kako starimo, naši krvni sudovi gube elastična svojstva i postaju kruti, pružaju veći otpor protoku krvi, a samim tim i vrednost krvnog pritiska raste.
Deca od 1 do 5 godina
Kod mlađe dece, krvni pritisak je prirodno niži jer njihovi krvni sudovi imaju veću elastičnost. Normalan sistolni pritisak za ovu grupu kreće se između 95 i 105 mmHg, dok dijastolni pritisak varira od 65 do 70 mmHg.
Deca od 6 do 13 godina
Kako deca rastu, njihovo srce i krvni sudovi se razvijaju, što dovodi do postepenog povećanja krvnog pritiska. Prosečan sistolni pritisak za ovu starosnu grupu je od 100 do 115 mmHg, dok dijastolni pritisak iznosi između 70 i 75 mmHg.
Adolescenti 14 do 18 godina
Tokom adolescencije, zbog hormonalnih promena i ubrzanog rasta, krvni pritisak počinje da dostiže vrednosti slične onima kod odraslih. Sistolni pritisak se kreće između 110 i 125 mmHg, dok dijastolni pritisak varira od 75 do 80 mmHg.
Odrasli od 19 do 39 godina
Kod mladih odraslih osoba, normalan pritisak u krvi se kreće u rasponu od 110 do 135 mmHg za sistolni pritisak, dok dijastolni pritisak iznosi između 80 i 85 mmHg i predstavljaju pokazatelj za zdrave krvne sudove i kardiovaskularni sistem u optimalnom stanju.
Odrasli od 40 do 59 godina
Sa starenjem, krvni sudovi postaju manje elastični, što može dovesti do povećanja krvnog pritiska. U ovoj starosnoj grupi, normalne vrednosti sistolnog pritiska su između 120 i 140 mmHg, dok dijastolni pritisak obično iznosi od 85 do 90 mmHg.
Stariji od 60 godina
Kod starijih osoba, krvni pritisak se prirodno povećava usled smanjenja fleksibilnosti arterija i povećanog rizika od arteroskleroze. Normalan sistolni pritisak u ovoj starosnoj grupi je između 130 i 145 mmHg, a dijastolni od 85 do 90 mmHg.
Iako je normalno da krvni pritisak raste sa godinama, sistolni pritisak od 120 mmHg i dijastolni pritisak od 80 mmHg i dalje se smatraju normalnim krvnim pritiskom za odraslu populaciju. Vrednosti krvnog pritiska koje smatramo povišenim vremenom su se menjale, ali prema najnovijim smernicama Američkog udruženja za srce (AHA), smatramo svaki sistolni pritisak iznad 120 i dijastolni pritisak iznad 80 mmHg kao povišen..
Normalno je da krvni pritisak raste sa godinama, ali ga je i dalje neophodno održavati u željenim granicama kako bi se sprečile komplikacije hipertenzije, posebno da bi se smanjio rizik pojedinca od srčanog ili moždanog udara. Kao mere kontrole visokog krvnog pritiska, pre svega se preporučuju nefarmakološke metode i održavanje zdravog načina života: smanjenje telesne težine, povećana fizička aktivnost, smanjen unos soli, šećera i prerađene hrane, povećan unos svežeg povrća, voća i ribe. Ukoliko do smanjenja krvnog pritiska ne dođe uz pomoć nefarmakoloških metoda, lekar će propisati jedan od dostupnih lekova protiv visokog krvnog pritiska, tj. antihipertenzivi. Važno je naglasiti da je za oko 90 odsto ljudi koji imaju povišen krvni pritisak uzrok nepoznat. Za većinu ljudi, visok krvni pritisak ne izaziva simptome, ali se mogu javiti.
Ljudi s povišenim krvnim pritiskom mogu imati simptome:
- glavobolje,
- krvarenja iz nosa,
- vrtoglavice,
- umora,
- mučnine,
- bolova i pritiska u glavi,
- crvenila lica,
- smetenosti,
- preteranog znojenja,
- uznemirenosti,
- osećaja lupanja srca,
- zujanja u ušima,
- krvarenja iz nosa,
- smetnji vida.
S druge strane, nizak krvni pritisak se često smatra manje opasnim od visokog krvnog pritiska, ali može izazvati neprijatne simptome i uticati na kvalitet života. Zvanično, nizak krvni pritisak ili hipotenzija se definiše kao vrednost krvnog pritiska niža od 90/60 mmHg. Iako neki ljudi sa niskim krvnim pritiskom nemaju simptome i ne zahtevaju lečenje, kod drugih može izazvati vrtoglavicu, umor ili čak nesvesticu, povećavajući rizik od padova i povreda. Uzroci niskog krvnog pritiska mogu biti različiti, uključujući dehidraciju, nagle promene položaja tela, hormonske poremećaje, određene lekove, probleme sa srcem, infekcije, pa čak i nasledne faktore.
Ljudi s niskim krvnim pritiskom mogu imati simptome:
- vrtoglavice,
- nesvestice,
- zamagljenog vida,
- mučnine,
- umora,
- osećaja slabosti,
- teškoće u koncentraciji,
- hladnu i vlažnu kožu,
- ubrzano disanje i plitak puls.
Kako meriti krvni pritisak?
Ako imate problema sa krvnim pritiskom, trebalo bi često da proveravate vrednosti krvnog pritiska. Krvni pritisak možete meriti tako što ćete posetiti lekara, koristiti kućni aparat za merenje krvnog pritiska ili čak koristeći mobilnu aplikaciju. Ali za merenje krvnog pritiska nije dovoljno otići kod lekara ili sesti i uzeti aparat za pritisak – postoji i priprema. Da biste obezbedili tačna očitavanja krvnog pritiska, važno je slediti nekoliko ključnih smernica pre i tokom procedure:
- Izbegavajte kofein, alkohol i duvanske proizvode najmanje 30 minuta pre merenja.
- Pre merenja, ako je potrebno, obavite nuždu ili mokrenje.
- Odmarajte se 3 do 5 minuta da biste smirili telo i puls.
- Sedite u udobnom položaju, naslonite leđa na naslon stolice.
- Stavite ruku na sto tako da bude u nivou srca.
- Ostanite mirni i opušteni tokom merenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com