Obično se „vadimo“ na gene kada nekih bolesti ima u porodici, ali se ponekad zanemaruje uticaj životnih navika i okruženje na bolesti srca, visok krvni pritisak, depresiju i mnoge druge bolesti.
Skorije istraživanje pokazalo je da način života i okruženje mogu imati veliki uticaj, slično kao genetsko nasleđe, na bolesti članova porodice.
Studija je obuhvatila medicinske istorije više od 500.000 ljudi i njihovih porodica u Velikoj Britaniji. Uzete su u obzir razne informaije: genetska analiza, zdravlje rođaka, ali i zdravlje usvojitelja.
Istraživači su se fokusirali na 12 najčešćih bolesti koje se obično povezuju sa genetskim nasleđem. Među proučavanim bolestima bile su: visok krvni pritisak, bolesti srca, neurološke bolesti i nekoliko vrsta karcinoma.
Faktori koje dele članovi porodice mogu imati značajan uticaj na rizik osobe za dobijanje neke bolesti. Ovi faktori uključuju isti životni prostor, životne navike i navike u ishrani.
Interesantno je da uticaj gena na rizik od mnogih bolesti može biti precenjen za čak 47 odsto kada se ne uzimaju u obzir drugi faktori „koji se dobijaju“ u porodici i porodičnom načinu života.
Profesor za genetiku Kris Hejli pri Univerzitetu u Edinburgu izjavio je u saopštenju da su studijom precizno ustanovili ulogu genetike u nastajanju važnih bolesti kod potomaka u nekim porodicama.
Istraživači su uspeli i da razgraniče uticaj gena, tako da se došlo do podataka da na neke bolesti u porodici (hipertenzija, bolesti srca, depresija, gojaznost, astma…) za koje se obično smatralo da su „geni krivi“ u stvari uticaj imaju: mesto stanovanja, porodično okruženje, životni stil, buka, zagađenost vazduha, način ishrane ili neke druge stvari.
Koristi od istraživanja
Rezultati će pomoći naučnicima da razjasne vrednost genetskog testiranja za rizik od mnogih bolesti, ali i potrebu za tačno određivanje ekoloških faktora koji povećavaju rizik za mnoga oboljenja.
Nalazi studije nedavno su objavljeni u časopisu „Nature Genetics“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com