Kompletna krvna slika pokazuje stanje zdravlja, ovo su normalni parametri: Evo kako da je tumačite

Analiza krvne slike podrazumeva ispitivanja koja su usmerena na analizu ćelijskih elemenata krvi kao i proveru biohemijskog sastava krvi na osnovu čega se može uvideti kakvo je stanje u organizmu i da li postoje smetnje u radu organa.

Ovaj test može ukazati da li postoji neki upalni proces, bolest, anemija, infekcija, stanje neuhranjenosti ili izloženosti otrovima.

Kompletna krvna slika uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit.

Evo kako da tumačite skraćenice na nalazu.

RBC- eritrociti (crvena krvna zrnca) prenose kiseonik iz pluća do ostalih delova tela;

WBC- leukociti (bela krvna zrnca) služe za obranu organizma od bakterija, virusa i gljivica;

PLT- trombociti (krvne pločice) učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja;

Hb – koncentracija hemoglobina;

Hct – udeo krvnih stanica ili hematokrit u ukupnom volumenu krvi;

MCV – srednji volumen eritrocita;

MCHC – srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima;

RDW – širina distribucije eritrocita,sortiranje eritrocita po veličini;

MTV – prosečni srednji volumen trombocita.

Eritrociti

Eritrociti ili crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika vezanog za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva.

Normalne vrednosti – 3,86 x 1012/ l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce.

Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti uzrokovane stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.

Leukociti

Leukociti ili bela krvna zrnca, stvaraju se u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca i sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija.

Normalne vrednosti – 3.9 – 10×109/l

Povećan broj leukocita u organizmu znači neku bakterijsku infekciju. Smanjen broj leukocita označava virusno oboljenje, kod primene nekih lekova, hemoterapije, leukocitoza, u stresnim situacijama…

Hemoglobin

Hemoglobin predstavlja sastojak crvenih krvnih zrnaca. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuiše ga do svih tkiva i organa.

Normalna koncentracija – 110-180 g/I

Snižena koncentracija ukazuje na anemiju. Povećana koncentracija je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija.

Hematokrit

Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.

Normalne vrednosti – za žene 0.356 – 0.470 L/l i kod muškaraca 0.41 – 0.53 L/l

Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde(hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija.

Trombociti su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi.

Normalne vrednosti – 140-450 x 109/l

Višak trombocita izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa i slično.

Eritrocitne konstante

Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) – veličina eritrocita – normalne vrednosti su od 81 – 99 fl;

MCH (mean cell hemoglobin) – prosečna količina hemoglobina u eritrocitu – normalne vrendosti su od 29-32.9 pg;

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu – normalne vrednosti su od 310 – 350 g/l;

RDW (red cell distribution width) – raspodela eritrocita po volumenu – normalne vrednosti su od 11,5-16,5 %

Glukoza – normalne vrednosti od 3,5-6,1 mmol/l

Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka.

Stanje bubrega

Urea – normalne vrednosti od 1,7-8,3 mmol/l

Kreatinin – normalne vrednosti za muškarce od 62-106; a za žene od 44-80 umol/l

Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.

Masnoće u krvi

Holesterol – Preporučen 6,2 mmol/l

HDL holesterol (dobar) – Preporučen > 1,54; Nizak Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su veće vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „čisti“ krvne sudove.

LDL holesterol (loš) – Preporučen 4,1 mmol/l

Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.

Trigliceridi- Preporučen 2,3 mmol/l

Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Stanje jetre

ALT – normalna vrednost od 8-41 IJ/I

Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića i slično

AST – normalna vrednost od 7-38 IJ/I

Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na primer neka mišićna oboljenja);

Gama GT – normalna vrednost za muškarce od 8-40; a za žene od 5-35IJ/I Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak suoštećenja jetre.

Gvožđe – normalno za muškarce od 10,6-28,3; za žene 6,6-26,0 umol/l

Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikakvog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

(Espreso/Srbija danas)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com