Kontroverzni lekar bio je siguran u ovu tvrdnju: „Da bi se čovek izlečio od bolesti, potrebno je da zna ove 4 stvari“

Nikolaj Mihajlovič Amosov je bio doktor nauka, profesor, vrsan naučnik i kardiohirurg koji je ostao upamćen i kao hirurg koji je osmislio nekoliko veoma uspješnih hirurških metoda lečenja srčanih mana.

Doktor Amosov je u penziju otišao tek kada je imao 79 godina, a umro je u dobi od 89 godina. Čitav život je propagirao zdrav način života. Većinu života imao je problema sa kičmom i bolovima u kostima, što ga je nateralo da osmisli sopstvenu gimnastiku od „1000 pokreta“. Amosov gimnastika se sastoji od 10 vežbi koje se ponavljaju po 100 puta.

Zdravlje doktora Amosova je bilo ozbiljno ugroženo sve dok nije počeo svako jutro da trči, vežba svoju gimnastiku i pridržava se stroge dijete, zbog čega je kilažu održavao uvek na istoj meri.

Doktor Amosov je imao pomalo radikalni stav da je svaka osoba kriva za sopstvenu bolest. On je smatrao da bolest dolazi zbog lenjosti, neznanja „ili nedostatka zdravog razuma“, prenosi Stil Kurir.

Doktor Amosov je smatrao da svaka osoba mora da zna kako sebe da izleči, da napravi sopstveni ritual koji joj odgovara.

„Da biste postali zdravi, potrebno je da zapnete i da se trudite svaki dan. Na sreću ljudsko telo je tako napravljeno da osoba skoro uvek može da ozdravi, samo je neophodno da uloži veliki napor u ozdravljenje.“

Prema doktoru Amosovu postoje 4 uslova koja su neophodna za zdravlje:

– Fizičke vežbe – dovoljno je 30 minuta dnevno.

– Ograničenje u ishrani – Gladovanje je neophodno, kao i ustajanje od stola kada ste siti.

– Jačanje tela – to podrazumeva izlaženje iz zone komfora. Bilo da je u pitanju jači trening ili tuširanje hladnom vodom.

– Vreme i sposobnost da se telo odmori – biti u stanju da se opustite zahteva poseban trening i specijalan karakter.

Ishrana prema doktoru Amosovu

Doktor Amosov je tvrdio da se vitamini, minerali i druge biološke supstance mogu dobiti samo iz svežeg voća i povrća. Minimalna doza je 300 grama dnevno, maksimalna je 1 kilogram. Što raznovrsnije, to bolje. Zamena sirovog povrća kuvanim je neispravna. Kuvanje uništava vitamine.

O mastima: Masti su visokokalorične, devet po gramu. Ne možete bezbedno da jedete ni puter ni mast. Telo sintetiše masti iz ugljenih hidrata i proteina.

Masti u obliku holesterola mogu se deponovati u sudovima. Protiv njih može se ići samo gladovanjem i jakim fizičkim vežbama. Ali ako dođe do velikog pojačanja masnoće u krvi, lekovi su neophodni.

O proteinima: Mit je da ljudi ne mogu da prežive bez kompletnih proteina. Milioni ljudi generacijama ne konzumiraju životinjske proteine, koji sadrže esencijalne aminokiseline, a vegetarijanci nemaju fizičke nedostatke. Štaviše, telo ne može u potpunosti da svari višak proteina.

O ugljenim hidratima: Ako ima puno slatkiša, težina se ne može održati u normi. Ugljeni hidrati su potrebni, ali kao izvor ugljenih hidrata birajte slatko voće, žitarice. Ni u kom slučaju ne jedite čist šećer, to je hemijski element, veoma visokokalorični 1 gram šećera – 4 kalorije.

Sveže ceđeni sokovi od voća i povrća su veoma korisni: možete piti u neograničenim količinama, ali uvek različito. Kod supa, naprotiv, potrebno je uzdržati se od puno soli u njima, koje se formiraju od ključanja vode i kuvanja povrća, posebno dugo vremena.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com