Kratkovidost ili miopija je zdravstveno stanje očiju kada objekte u blizini možete videti jasno, ali su vam udaljeniji objekti – mutni ili nejasni.
Kratkovidost se može razviti postepeno ili brzo, a obično se pogoršava tokom detinjstva i adolescencije.
Uzroci kratkovidosti
Kratkovidost se manifestuje kao poremećaj rožnjače kada se svetlosni zraci prelamaju tako da se fokusiraju ispred mrežnjače, umesto na mrežnjači, što dovodi do mutne slike.
Tačan razlog za razvoj kratkovidosti još uvek je nepoznat, ali može biti povezan sa genetikom ili stanjem životne sredine.
Normalan vid
Da bi se slika iz prirode fokusirala i videla, oko se na neki način oslanja na dva kritična dela:
rožnjaču – prednju površinu oka
očna sočiva – jasnu strukturu u oku, menja oblik da bi se fokusirala slika objekata
U obično oblikovanom oku svaki od ovih elemenata za fokusiranje ima savršeno glatku krivinu, kao površina glatke gumene lopte. Rožnjača i sočivo sa takvim krivinama reflektuju dolazno svetlo na takav način da se napravi oštro fokusirana slika na mrežnjači, na zadnjoj strani oka.
Greška u prelamanju
Međutim, ako su rožnjača ili očna sočiva neravnomerno zakrivljeni, svetlosni zraci ne lome se pravilno i imate promenjenu dioptriju. Umesto da se precizno fokusira na mrežnjači, svetlo je fokusirano ispred mrežnjače, što dovodi do zamagljenih slika udaljenih objekata.
Faktori rizika
Određeni faktori rizika mogu povećati verovatnoću za razvoj kratkovidosti:
Porodična istorija: kratkovidost je povezana sa genima i obično je nasledna, tako da ako je jedan od roditelja kratkovid, povećava se i rizik od razvoja stanja kod dece. Rizik je još veći ako su oba roditelja kratkovida.
Previše čitanja, a u novije vreme dugotrajno gledanje u ekrane može povećati rizik od kratkovidosti.
Uslovi sredine: neke studije podržavaju ideju da nedovoljno vremena provedenog napolju, previše vremena provedenog u mraku ili pri veštačkom osvetljenju, mogu da povećaju šanse za razvoj kratkovidosti.
Komplikacije
Kratkovidost može biti povezana sa nekoliko komplikacija:
Smanjen kvalitet života: nekorigovana kratkovidost može da utiče na kvalitet života. Možda nećete moći da izvršite sve što želite i vaš ograničen vid može umanjiti uživanje u dnevnim aktivnostima.
Zamor očiju: nekorigovana kratkovidost može dovesti do toga da žmirkate ili da vam oči suze da da biste održali fokus. Ovo može dovesti do zamora očiju i glavobolje.
Ugrožena bezbednost: ako ste kratkovidi a ne korigujete kratkovidost (naočare, sočiva, operacija), možete ugroziti sopstvenu bezbednost ili tuđu bezbednost. Ovo bi moglo biti posebno ozbiljan problem ako vozite auto ili radite na nekim teškim mašinama (građevinske ili procesne).
Drugi problemi sa očima: kratkovidost vas stavlja u blago povećani rizik da obolite od ablacije mrežnjače, glaukoma i katarakte.
Ostale refrakcione bolesti
Osim kratkovidosti, ostali problemi sa refrakcijom očiju mogu biti:
Dalekovidost (hiperopija ili hipermetropija): dešava se kada je rožnjača zakrivljena premalo pa se slika projektuje iza mrežnjače. Efekat je suprotan od kratkovidosti tako da osobe vide udaljene objekte, a blizu su mutni i nejasni.
Astigmatizam: javlja se kada su rožnjača i očna sočiva neravnomerno zakrivljeni u jednom pravcu u odnosu na drugi. Nekorigovan astigmatizam zamagljuje vid i za bliske i za udaljene objekte.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com