Nedavno je u Londonu ispred zgrade Ministarstva zdravlja održan protest osoba koje su se razbolele od Lajmske bolesti. Cilj njihovog protesta je povećanje svesti o ovoj bolesti i poboljšanju lečenja. Činjenica je da u zapadnim zemljama, ali i kod nas, mali broj ljudi poznaje uzroke i simptome Lajmske bolesti pa zato na vreme ne obraća pažnju na simptome.
Aktivisti kažu da se hiljade ljudi pogrešno dijagnostikuje i da postojeće smernice za lečenje imaju svoje mane. Pored toga, lekari često ne prepoznaju osip i nisu svesni širokog spektra simptoma ove bolesti koji mogu uticati na mnoge delove tela.
Protestanti takođe insistiraju da postojeći testovi za otkrivanje bolesti treba ponovo da se ispitaju, jer postoje naučni dokazi koji govore da oni nisu efikasni u 66% slučajeva. Takođe bi želeli da lekari budu u mogućnosti da prepisuju dugoročnu terapiju antibioticima po isteku terapije u trajanju od četiri nedelje, koja je u skladu sa postojećim smernicama.
Činjenice
Lajmska bolest je bakterijska infekcija koja nastaje prilikom ujeda zaraženog krpelja. Ime je dobila po američkom gradu u državi Konektikat gde je i otkrivena.
Lajmska bolest se obično javlja u blagim oblicima kada utiče na kožu, ali komplikaijama može da utiče na zglobove, srce i nervni sistem.
Čest simptom Lajmske bolesti je karakterističan osip oko mesta ujeda krpelja. Ovaj osip se postepeno širi tokom perioda od nekoliko dana, a može da dostigne i do 30 santimetara u prečniku.
Delovi osipa mogu nestati, dok se na drugim mestima osip proširuje, što može izgledom podsećati na metu za gađanje. Na dodir, osip obično deluje toplo, ali retko svrbi ili boli. Osip se može razviti u roku od oko 3 do 30 dana, sa prosekom od oko sedam dana, nakon što neku osobu ujede zaraženi krpelj.
U ostale simptome spadaju simptomi slični gripu kao što su ukočen vrat, jeza, groznica, otečeni limfni čvorovi, glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima.
Bez lečenja, Lajmska bolest sa komplikacijama može da dovede do bolova mišića, otečenih zglobova, privremene paralize mišića lica i drugih neuroloških simptoma.
Kasniji simptomi mogu biti slični onima kao kod fibromialgije, odnosno sindroma hroničnog umora. Kod nekih osoba zaraženih Lajskom bolešću, mada retko, može se razviti i meningitis.
Prevencija
Krpelj se obično nalazi u gustoj i visokoj travi i korovu i može se zakačiti na našu kožu ili odeću ukoliko dugo boravimo ili prolazimo kroz takvo rastinje. Krpelji su „najaktivniji“ dok su trava i korov gusti, u periodu od kasnog proleća preko leta do početka jeseni.
Iako je Lajmska bolest izlečiva, najbolja zaštita je prevencija i sprečavanje kompliacija, pa se zato treba pridržavati sledećih saveta:
- izbegavajte odlazak na mesta u prirodi gde postoji opasnost od krpelja
- nosite odeću svetlih boja koja prekriva ruke i noge kako biste lakše uočili ako se neki krpelj zakači za vas
- koristite akaricide – sredstva koja štite od uboda krpelja
- pažljivo pregledajte sebe i decu za vreme boravka u prirodi, a naročito na kraju – treba imati u vidu da se krpelji mogu zadržati i na odeći
- ako dođe do uboda krpelja, važno je odstraniti ga što je pre moguće, jer se rizik od infekcije povećava što duže krpelj boravi na koži
- ukoliko u koži ostanu delovi krpelja, javite se medicinskom osoblju kako bi ih što pre odstranili
- ukoliko nakon ujeda krpelja dođe do pojava simtoma Lajmske bolesti (višednevni osip i crvenilo na koži oko mesta ujeda) – obevezno se javite lekaru
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com