Krvne grupe opisuju bogatu raznolikost hemikalija prikazanih na površini naših crvenih krvnih ćelija. Među najpoznatijima su oni nazvane A i B, koje mogu biti prisutne zajedno kao AB, pojedinačno kao A ili B, ili uopšte biti prisutne kao O.
Čak i unutar ovih glavnih krvnih grupa, postoje suptilne varijacije koje proizlaze iz mutacija odgovornih gena.
Sada su genomska istraživanja otkrila jasnu vezu između gena za podskupinu A1 i ranog početka moždanog udara.
Istraživači su prikupili podatke iz 48 genetskih studija, koje su uključivale otprilike 17.000 ljudi s moždanim udarom i skoro 600.000 osoba iz kontrolne grupe bez moždanog udara. Svi učesnici bili su stari od 18 do 59 godina.
Pretraživanje celog genoma otkrilo je dve lokacije snažno povezane s ranijim rizikom od moždanog udara. Jedan se poklopio s mestom gde se nalaze geni za krvnu grupu. Druga analiza specifičnih tipova gena krvne grupe, zatim je otkrila da su ljudi čiji je genom kodiran za varijaciju A grupe imali 16 posto veće šanse za moždani udar pre 60. godine, u poređenju s populacijom drugih krvnih grupa. Za one s genom za grupu O1 rizik je bio manji za 12 posto.
Dodatni rizik
Istraživači, međutim, napominju da je dodatni rizik od moždanog udara kod ljudi s krvnom grupom A mali, tako da nema potrebe za dodatnim oprezom u ovoj grupi.
„Još uvek ne znamo zašto bi krvna grupa A predstavljala veći rizik, ali to verovatno ima veze s faktorima zgrušavanja krvi poput trombocita i ćelija koje oblažu krvne sudove, kao i drugih cirkulišućih proteina, koji svi igraju ulogu u razvoju krvnih ugrušaka“, kaže stariji autor i vaskularni neurolog Stiven Kitner sa Univerziteta Merilend.
Dok se nalazi studije mogu činiti alarmantnima, ta krvna grupa može promeniti rizik od ranog moždanog udara. Svake godine u SAD-u nešto manje od 800.000 osoba doživi moždani udar. Većina ovih događaja, oko tri od svaka četiri, događa se kod ljudi starijih od 65 godina, s time da se rizici udvostručuju svake decenije nakon 55. godine. Takođe, ljudi uključeni u studiju živeli su u Sjevernoj Americi, Evropi, Japanu, Pakistanu i Australiji, a ljudi neevropskog porekla činili su samo 35 posto učesnika.
Nova istraživanja od pomoći
Buduće studije s raznolikijim uzorkom mogle bi pomoći u razjašnjavanju značaja rezultata.
„Jasno je da nam je potrebno više naknadnih studija kako bismo razjasnili mehanizme povećanog rizika od moždanog udara“, kaže Kitner.
Još jedno ključno otkriće studije došlo je poređenjem ljudi koji su imali moždani udar pre 60. godine života s onima koji su imali moždani udar nakon 60. godine. Za ovo su istraživači koristili skup podataka od oko 9300 ljudi starijih od 60 godina koji su imali moždani udar i oko 25 000 osoba iz kontrolne grupe starijih od 60 godina koje nisu imale moždani udar. Otkrili su da je povećani rizik od moždanog udara u krvnoj grupi A postao beznačajan u grupi s kasnim početkom moždanog udara, što sugeriše da moždani udari koji se dogode u ranom dobu mogu imati drugačiji mehanizam u poređenju s onima koji se dogode kasnije.
Moždani udar kod mlađih ljudi manje je verovatno da će biti uzrokovan nakupljanjem masnih naslaga u arterijama (proces koji se naziva ateroskleroza), a veća je verovatnoća da će biti uzrokovan faktorima koji imaju veze sa stvaranjem ugrušaka, kažu autori.
Studija je takođe otkrila da ljudi s krvnom grupom B imaju oko 11 posto veću verovatnoću da će doživeti moždani udar u poređenju s kontrolnom grupom bez moždanog udara, bez obzira na njihovu starost. Prethodne studije pokazuju da je deo genoma koji kodira krvnu grupu, nazvan ‘ABO lokus’, povezan s kalcifikacijom koronarne arterije, koja ograničava protok krvi i srčanim udarom. Genetski sled za krvne grupe A i B takođe je povezan s nešto većim rizikom od krvnih ugrušaka u venama, što se naziva venska tromboza, piše Science Alert.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com