O hemoterapiji postoje oprečna mišljenja tako da se neke od pacijenatkinja obolelih od raka dojke žale na „zamagljeno mentalno stanje“, koje se često naziva „hemo mozak“, a nastaje usled hemoterapije.
Da li prilikom svake hemoterapije postoje ovakva stanja i da li je korist veća od štete – naučnici se stalno pitaju i vrše istraživanja.
Nova istraživanja ukazuju na to da neke klase lekova iz grupe antraciklina koje se koriste u hemoterapiji nisu u vezi sa ovim bolesnim stanjem. U antracikline spadaju i lekovi kao što su doksorubicin i epirubicin.
Stručnjak koji nije povezan sa studijom rekao je da ove rezultate treba proveriti dodatnim ispitivanjima i dodatnim dokazima kako bi lekari uverili svoje pacijente u to.
Dr Nina D ‘Abreoje, onkolog u Univerzitetskoj bolnici Vinthrop u Mineoli (SAD), izjavila je: „Antraciklin se dosta dugo koristi u kombinaciji sa drugim lekovima u lečenju raka dojke. Oni su i dalje povoljni za terapiju, naročito kod mlađih žena sa agresivnim rakom dojke, kao što je trostruko negativni rak“.
„Ohrabrujuće je kada se zna da će žene za koje se smatra da će najverovatnije imati koristi od ovih antraciklinskih terapija imati bar jedan manje od neželjenih efekata.“- izjavila je ona.
Istraživanje
Istraživanjem je rukovodila dr Patricija Ganc sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu: „ Analizirali smo i ocenjivali određene mentalne sposobnosti – pamćenje, brzinu obrade informacija i izvršne funkcije pacijenata obolelih od raka dojke. Provere su vršene kod žena posle: tri meseca, šest meseci, godinu dana i prosečno 4,8 godina nakon što su završile svoje primarne tretmane hemoterapije.
Prema nalazima, mentalne sposobnosti žena bile su slične bez obzira na to da li su dobile antraciklin kao deo hemoterapije. Rezultati su bili isti do sedam godina nakon prvih tretmana.
Mišljenja
Nalazi koji su ovde objavljeni u suprotnosti su sa rezultatima nekih ranijih istraživanja.
Dr Ganc je u svojom zaključku napisala: „U ovoj studiji nismo mogli naći dokaze za tvrdnju da tretmani aantraciklinima povećavaju rizik od kognitivnog (mentalnog) pada kod osoba koje su preživele rak dojke“.
Dr Stefani Bernik, šef hirurškog odeljenja za onkologiju u Lenok Hil bolnici u Njujorku, smatra da je studija „dobro formulisana“, ali da su pomenuti zaključci u suprotnosti sa rezultatima prethodnih studija, što je zbunjujuće : „Očigledno je da je potrebno nastaviti istraživanja da bi se ispitalo da li hemoterapija ima dugoročne kognitivne posledice po pacijente“.
Izveštaj je objavljen u internet izdanju časopisu za onkologiju „JAMA“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com