Nova tehnologija donela je još neke metode lečenja lokalizovanog raka prostate (rak koji se samo nalazi u prostati i nigde se nije proširio).
To su: termoablacija (sečenje tkiva toplotom), krioablacija (sečenje tkiva niskom temperaturom), sečenje tkiva radiofrekventnim talasima, HIFU (fokusirani ultrazvuk visokog intenziteta), injekcije apsolutnog alkohola koje se daju direktno u tkivo, zatim mikrotalasna terapija i fotodinamska terapija. Dugoročni rezultati ovih terapija još nisu potpuno poznati i za ove vrste lečenja postoje vrlo strogi kriterijumi.
Uznapredovali rak prostate koji pripada stadijumu T3 I T4 i Glison klasifikaciji od 8 (4+4) pa naviše ne može se lečiti hirurškim putem, pošto su ćelije raka napustile prostatu i zahvatile prostatičnu kapsulu, semene kesice i ostalo okolno tkivo.
Pošto rak prostate u 90% slučajeva zavisi od muškog polnog hormona – testosterona, pribegava se terapiji koja ima cilj da suzbije dejstvo ovog hormona. Testosteron stimuliše rast i razvoj raka prostate.
Nekada se radila hirurška kastracija, pri čemu su bolesniku operativno odstranjivana oba testisa. Bolesnici su na tu operaciju nerado pristajali i vrlo je teško psihički podnosili.
Poslednjih decenija uvedeni su u upotrebu lekovi koji pripadaju grupi LH-RH analoga (zoladex, lupron…). Ovi lekovi su depo lekovi i njihovo dejstvo traje do šest meseci. Obično se daju potkožno, u masno tkivo, i to specijalnim špricem, a mogu da se daju i u mišićno tkivo.
Pošto remete hormonsku ravnotežu, pacijentima koji ih primaju mogu da se povećaju grudi, mogu da se profuzno znoje, da gube seksualnu želju i na kraju da postanu impotentni. Kod agresivnijih formi raka, uz ove lekove daju se i nesteroidni antiandrogeni (casodex), i to prvih 10-15 dana, da bi izazvali potpuni prestanak lučenja muških hormona. To se zove potpuna blokada androgena. Te bolesnike upućujemo na kontrolu na šest meseci, kada ponavljamo PSA, za koji očekujemo da bude blizu nule.
Kada je reč o dužini ove terapije, mišljenja su podeljena. Pojedini autori smatraju da ovu terapiju treba davati neprekidno, dok drugi smatraju da je treba davati tokom tri godine, a posle toga pratiti vrednost PSA u krvi, pa ponovo uvesti terapiju kada vrednost počne da raste. Ova terapija se dobro podnosi i kvalitet života se održava na pristojnom nivou.
Povremeno treba raditi kontrolnu scintigrafiju skeleta radi ranog otkrivanja metastatskih promena.
Uključite se u diskusiju o problemima s prostatom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com