Način života u vreme epidemije virusa korona može da utiče na zdravlje zbog nedostatka kretanja i izlaganja sunčevim zracima, pa lekari savetuju da se, kada se stanje normalizuje, urade vrednosti vitamina D u krvi i da se proveri da li je došlo do razvoja anemije.
Ovo posebno važi za starije od 65. godina, ali i mlađe, naročito ako se osećaju umorno, potišteno i iscrpljeno. Biohemijske analize potrebne su i ako se u periodu izolacije preterivalo sa hranom, alkoholom, gaziranim pićima i slatkišima.
Doktor Branko Joković, specijalista opšte medicine doma zdravlja Zvezdara, kaže da nije dovoljno da se uradi samo gvožđe kada se proverava da li je neko malokrvan.
„Da bi nalaz stanja krvne slike bio validan potrebno je osim gvožđa da se uradi i krvna slika depoa ovog minerala, odnosno feritin, kao i da se uradi saturacija transferina gvožđem. Samo ovaj skup nalaza predočava lekaru da li je o anemiji reč“, objašnjava dr Joković.
Malokrvnost usled nedostatka gvožđa je najčešća vrsta anemije, koja većinom pogađa žene u reproduktivnom periodu života usled obilnog menstrualnog krvarenja.
„Kada se kod muškaraca otkrije nalaz nedostatka gvožđa to obično ukazuje na neki mnogo veći poremećaj zdravlja i zato bi ovaj nalaz trebalo shvatiti ozbiljno i tragati za uzrokom anemije“, ukazao je dr Joković.
Obavezno proveriti vitamin D
S obzirom na to da deficit vitamina D direktno vodi u osteoporozu, provera vitamina D bi pod obavezno trebala da se nađe na listi biohemijskih analiza koje se traže. Pogotovo, jer je poznato da je Srbija područje na kojem je ovaj važan vitamin u nedostatku.
„Obično se kaže da je vitamine i druge hranljive materije potrebno unositi hranom, međutim za nas je skoro pa neophodna suplementacija vitaminom D“, rekao je dr Joković za „Novosti“.
Među značajnim biohemijskim analizama krvi su i utvrđivanje nivoa šećera u krvi, lipidni status, enzimi jetre i provera zdravlja bubrega.
„Ukoliko se kod pacijenta u dva neuzastopna nalaza otkrije nivo glukoze u krvi veći od sedam sa sigurnošću možemo da kažemo da je oboleo od dijabetesa“, naveo je dr Joković.
Kako precizira, kada je prvi nalaz sedam, a drugi veći od šest a manji od sedam, tada se pacijenta upućuje na test opterećenja glukozom ili na proveru tromesečnog šećera da bi mu se postavila tačna dijagnoza.
Narušene masnoće u krvi obično se javljaju kao posledica genetike, loše ishrane ili se samo nadovezuju na narušeni krvni pritisak i dijabetes.
„Kod pacijenata kojima je narušen samo holesterol, a trigliceridi su normalni, trebalo bi ispitati hormon štitaste žlezde, jer ukoliko je smanjeno njegovo lučenje može da dođe i do poremećaja holesterola“.
Alkohol i gazirani sokovi štete jetri
Povećana upotreba alkohola i gaziranih sokova nikako ne prija zdravlju jetre. Doktor Joković zato kaže da ukoliko analize pokažu da su enzimi ovog organa narušeni, trebalo bi ih ponovo proveriti za dva do tri meseca posle urednog i zdravog života.
„Narušeni enzimi jetre, pogotovo ALT, upućuju da bi trebalo ispitati da ne postoji infekcija hepatitisom B ili C. Kada je o zdravlju bubrega reč, narušene vrednosti uree i kreatinina obično upućuju na dalja ispitivanja“, dodao je dr Joković.
On napominje da se ispitivanje nivoa vitamina B12 u krvi obično radi ciljano, ali da neće pogrešiti oni koji reše da ga urade preventivno:
„Ovaj vitamin je takođe često u deficitu, a smatra se vrlo važnim, jer utiče na rad mozga, nerava, krvnu sliku. Osim toga njegov deficit može da dovede i do demencije“, ukazao je dr Joković.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com