Lečenje raznih vrsta bolesti zahteva konstantnu borbu i svakodnevna istraživanja naučnika širom sveta. Mnoga istraživanja pokušavaju da na primerima raznih životinja nađu lek i terapiju za teške bolesti.
Primer jednog od mnogobrojnih istraživanja jeste sličnost između pasa i ljudi u pogledu nekih vrsta raka. Prema istraživanju, ljudi i psi imaju sličnosti u načinu razvijanja raka, baš kao što dele životni prostor i fizičke osobine.
Testiranje novih lekova na psima koji imaju rak pokazalo je da su ti psi nastavili da žive normalno sa svojim vlasnicima i pored prognoza kinologa da će uginuti za relativno kratko vreme.
Istraživači pokušavaju da shvate zašto se i kod pasa i kod čoveka benigni čvorići pretvaraju u maligne tumore.
Američka kinološka fondacija već je finansirala tridesetak ispitivanja o tome u poslednjih 15 godina.
Prošle godine, načinjen je veliki napredak u istraživanjima svih vrsta raka kod pasa, a u planu su još šira istraživanja. Za sada lekovi i terapije samo produžavaju život psima, dok su simptomi bolesti i dalje prisutni.
Iako je prerano zaključiti bilo šta, istraživači su optimisti. Nadaju se da će ih dalja istraživanja dovesti do lekova koji mogu koristiti i ljudima.
Ovo istraživanje je čak indentifikovalo gene limfoma pasa koji su vrlo slični kod ljudi.
Do danas su istraživanja rađena na psima dovela do nekih lekova i terapija za različite tegobe i bolesti.
Jedna od takvih tegoba su bolovi u kičmi. Na prvi pogled, čini se da ljudi i psi nemaju puno toga zajedničkog, ali utvrđeno je da su kičmena moždina psa i čoveka veoma slične.
Rezultati prikupljeni iz studije pokazuju da je 90 pasa sa povredom kičmene moždine nakon tretmana pokazalo znake poboljšanja.
Zbog toga postoji nada da će se takav tretman, u kombinaciji sa hirurgijom, rehabilitacijom ili nekim drugim tretmanom, koristiti i kod ljudi. Realnost je da će to ići teško, ali da nada svakako postoji.
Naučnici su i u potrazi za lečenjem bakterija kod ljudi pomoću pasa, sledeći izreku da odnos čoveka i psa u zajednici život čini zdravijim. Razlog za ovakav stav je, prema mišljenju naučnika, to što su psi evoluirali zajedno sa čovekom preko hiljadu godina. Istraživanje se fokusiralo na razvoj bakterije kroz dug vremenski period kod čoveka, kao i na to da li je prisustvo pasa promenilo samu bakteriju i ublažilo varenje. Takođe, istraživanje prati kako bakterije kod pasa utiču na alergijske reakcije i imunološki sistem čoveka.
Preleminarni rezultati očekuju se početkom 2016. godine.
Do danas se zna da osobe koje čuvaju pse imaju bolje varenje i niži nivo stresa, a prisustvo pasa povezuje se i sa boljim krvnim pritiskom i poboljšanjima mentalnog zdravlja.
Na kraju svi ipak navode kao najvažnije: prisustvo psa vratilo im je osmehe na lice i život učinilo srećnijim.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com