Leto je vreme kada se ide na more, jezera, reke ili na bazene, ali mnogi od nas previđaju opasnosti koje mogu ugroziti naše zdravlje tokom bezbrižnog odmora.
Statistički podaci upozoravaju da se najviše „plivača“ davi na kupalištima zbog neopreznosti i hrabrosti. Neplivači su obično svesni svog neznanja, pa vode računa o tome gde ulaze u vodu i gde se kupaju i ne skaču u vodu.
Kada odlazite na letnji odmor, treba zapamtiti da opreznost, za vas i za decu, nikada nije suvišna. Deca se najčešće odlučuju na nepromišljene poduhvate, a nisu svesna svih opasnosti, pa ih ne treba puštati bez nadzora.
Opekotine
O štetnim dejstvima sunčevih zraka dosta znamo, ali podsećamo da jakih ultravioletnih zraka ima i pored bazena i na obalama reka i jezera (ne samo na moru), tako da od njih možemo lako dobiti opekotine. Može nas zavarati to što je voda hladna, tako da ne osetimo na vreme da sunčevi zraci mogu stvoriti opekotine.
Na većini plaža, postoji dodatna opasnost od takozvanog reflekotovanog zračenja (ultravioletni, vidljivi i toplotni zraci). Tada je moguće dobiti opekotine i ispod suncobrana i u hladovini. Pesak i voda, ali i okolne zgrade, staklo i beton, predstavljaju površine od kojih se sunčevi zraci odbijaju.
Naročito treba voditi računa o deci, jer ona u plitkoj i toploj vodi izgube orijentaciju o vremenu, pa tako mogu zadobiti ozbiljne opekotine. Dok se deca bezbrižno kupaju, suncu su najviše izložene ruke, ramena i lice.
Zaštitu od prekomernog UV zračenja (i ostalih toplotnih zraka) pružaju laka odeća, suncobrani, nadstrešnice, hladovina drveća, šeširi, naočari i, naravno, kreme (losioni) za sunčanje.
Skakanje u vodu
Skakanje u hladnu vodu bez prethodnog rashlađivanja predstavlja realnu opasnost po zdravlje. Zato preporučujemo postepen ulazak u vodu ili tuširanje pre kupanja.
Prilikom skokova u vodu, može doći do sudara kupača, pri čemu su udarci glavom najopasniji. Treba izbegavati skokove, ali treba voditi računa i o tome da neko ne skoči na vas.
Za skakanje sa skakaonice potrebno je iskustvo i velika opreznost. Pri skakanju u vodu kupači se mogu okliznuti i udariti u skakaonicu ili ivicu bazena i povrediti se. Pri skakanju vodite računa da ispod vas nema kupača.
Često je voda u koju se skače hladna, pa se neopreznim skakačima u vodu može desiti da dođe do neke vrste šoka ili grča. Ovakvi šokovi i grčevi izazivaju paniku kod neiskusnih plivača.
Na plažama je često voda nepredvidljiva, sa dosta vrtloga i podzemnih izvora nejednake temperature. Nagla promena temperature sredine u kojoj se pliva može izazvati strah ili grč, a to je čest uzrok utapanja.
Klizave površine
Na uređenim plažama pored betona mogu biti keramičke pločice ili čak drvene konstrukcije. Neopreznim trčanjem ili hodanjem po klizavoj podlozi može doći do klizanja i pada, a samim tim i do povrede.
Razne infekcije
Javni bazeni podležu redovnim kontrolama, tako da se voda redovno filtrira i dezinfikuje, pa su infekcije manje verovatne. Češće su infekcije na manjim privatnim bazenima. Samo filtriranje nije sigurna zaštita od bakterija, virusa i gljivica. Pored filtriranja, treba češće menjati vodu, vršiti detaljno pranje bazena i dezinfekciju.
Mutna, neispravna, zagađena i inficirana voda na nekim rekama, rečicama, jezercima i rukavcima može izazvati razne zdravstvene komplikacije.
Virovi i rastinje
Na moru, rečnim i jezerskim divljim plažama ima delova gde se iznenada povećava dubina, pa neoprezni kupači mogu da upadnu, izgube kontrolu i tlo pod nogama.
Opasnost predstavlja i rastinje, gusta trava, korenje ili dubok gust mulj u vodi. Neopreznim kupanjem i plivanjem može se upasti u takvu sredinu i stradati.
Naročito velika opasnot vreba na većim i brzim rekama, gde bujica može neopreznog kupača da odvuče u veliku dubinu, pod stenu, u pećinu, pod korenje, pod vodenicu…
Strma obala
Strma i neravnomerna (trošna) obala predstavlja ozbiljnu opasnost za kupače, a naročito za decu. Usled neopreznog hodanja po ovakvoj obali, može doći do odrona, urušavanja ili klizanja, tako da se prolaznik ili kupač začas mogu naći u dubokoj vodi. Veoma je opasno skakanje sa obale u vodu, jer podloga može biti nestabilna i može doći do padova, a voda u koju se skače može biti ili plitka ili preduboka.
Posebna opasnost jesu obale gde se izvode građevinski radovi ili kopa pesak građevinskim mašinama. Na takvim mestima obala je nesigurna i podložna odronima, a voda je neravnomerne dubine, tako da postoje peskoviti plićaci, ali i veoma duboki virovi nastali kopanjem. Ovakva mesta su obično neobeležena, pa za kupače postoji veoma velika opasnost od utapanja.
Životinje i insekti
Ne treba zaboraviti da se na divljim plažama može naići na razne insekte i životinje. Od opasnih insekata navodimo: krpelje, stršljenove, ose, zolje i pčele. Obično nas ove životinje mogu malo ozlediti, ali kasnije infekcije mogu izazvati komplikacije. Opasniji su ujedi zmija i pacova ili nekih drugih većih životinja koje se mogu naći na obali ili u plićacima.
Podsećamo da na nekim morima ima meduza ili morskih ježeva, pa od ovih životinja mogu nastati neprijatne povrede.
Posekotine
Oštro kamenje na obali, parčići stakla i metala na obali i u vodi, trnje u travi i grmlju, polomljene grane ili delovi automobila na obali ili u vodi – mogu biti uzroci ozbiljnih povreda.
Ostale opasnosti
Iznenadna pojava nevremena tokom kupanja na otvorenoj vodenoj površini predstavlja opasnost od grmljavine (groma).
Na improvizovano urbanizovanim kupalištima treba voditi računa o tome da se nestručno ne postavljaju električni kablovi za razne namene (ozvučenje, osvetljenje, barake, kiosci, roštilji…), jer lako može doći do strujnog udara.
Opasne su vazdušne i vodene struje na moru i jezeru koje kupače sa loptama, gumama i dušecima mogu postepeno odvući daleko od obale, tako da se neiskusni plivači i neplivači ne mogu sami vratiti na obalu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com