Slabija koncentracija, česte glavobolje, smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti, zaboravnost, popodnevni umor – sve su to simptomi koje svako od nas ponekad ima. Najčešće, srećom, i nisu znak neizlečive bolesti, ali mogu biti, i to bi trebalo znati.
Tumor na mozgu, podmukla smrtonosna bolest – daje upravo ovakve „uobičajene“ simptome. Ljudi ih često zanemaruju i ne prepoznaju kao simptome tumora, odnosno ne obraćaju na njih pažnju, zbog čega je i lečenje manje delotvorno, a procenat izlečenja manji, tvrde stručnjaci sa Kraljevskog medicinskog koledža u Londonu, koji su u okviru jedne studije ispitali 39 pacijenata s tumorom na mozgu o tome kakve su simptome imali i kad su na njih reagovali.
Istraživanje je vodila dr Suzane Skot, a pokazalo se da su pacijenti u velikom broju propustili da uoče suptilne promene, kao što su slaba koncentracija, učestale glavobolje, kao i neke fizičke znake koji upućuju na to da nešto nije u redu: drhtanje ruku, zamagljen vid, nestabilnost, zaboravnost, mrzovolja, umor, usporeni pokreti…
Britanski stručnaci povezali su to s relativno niskim procentom preživljavanja s tumorima na mozgu: samo 40% pacijenata u Velikoj Britaniji preživi duže od godinu dana od postavljanja dijagnoze, dok jedva 20% njih živi duže od 5 godina, piše Dejli mejl.
Simptomi tumora na mozgu zavise od položaja tumora, od toga u kom delu mozga se tumor nalazi, od vrste tumora i brzine rasta samog tumora. U početku znaci mogu biti sasvim nekarakteristični i ne upućivati na to da se nešto ozbiljno dešava u mozgu.
To, na primer, mogu biti problemi s govorom, kad se pogrešno izgovaraju pojedine reči, ili osoba ne može da se seti imena, ili značenja nekog predmeta, ili imena neke osobe i slično. Obično se takve smetnje pripisuju smetnjama u koncentraciji, zbog fiziološkog starenja organizma, ili iscrpljenosti poslom. I zaboravnost može biti jedan od simptoma, kao i nestabilnosti i smetnje u ravnoteži, glavobolja (posebno kod osoba koje pre nisu često imale glavobolju), kao i ispadi u vidnom polju i zamagljenje vida.
U svakom slučaju, što se ranije dijagnostikuje, to je prognoza bolja. Zbog toga bi trebalo obratiti pažnju na sve promene u svakodnevnim aktivnostima i navikama i javiti se lekaru.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com