Loš zadah može nastati usled loših higijenskih navika, ali može biti i znak zdravstvenih problema. Pored toga, zadah se može pogoršavati vrstom hrane koju jedete, kao i drugim nezdravim životnim navikama.
Kako hrana utiče na zadah?
U suštini, sva hrana koju jedemo počinje da se rastvara u ustima. Kako se hrana vari i apsorbuje u krvotok, ona se prenosi i do pluća, a samim tim i na zadah. Ako jedete hranu sa jakim mirisom (kao što su beli i crni luk), pranje zuba, čišćenje koncem, pa čak i ispiranje usta samo privremeno prikrivaju miris; on neće nestati u potpunosti sve dok ove namirnice potpuno ne napuste vaše telo.
Kako loše navike utiču na zadah?
Ako ne perete zube i ne koristite konac svakodnevno, čestice hrane mogu ostati u vašim ustima, a tako nastaju bakterije među zubima, oko desni i na jeziku. Sve to uzrokuje loš zadah. Antibakterijska tečnost za ispiranje usta može pomoći da se smanji broj bakterija. Što se tiče lošeg zadaha, održavanje pravilne higijene podjednako važi i za osobe sa veštačkim zubima.
Pušenje ili žvakanje duvana takođe izaziva loš dah, mrlje na zubima, a osim toga smanjuje sposobnost da osećate ukus hrane i iritira desni.
Koji se zdravstveni problemi povezuju sa lošim dahom?
Uporan zadah i neprijatan ukus u ustima mogu biti upozorenje za bolesti desni, odnosno parodontopatiju, koja nastaje gomilanjem naslaga na zubima. Bakterije prouzrokuju toksine koje se formiraju u ustima, što iritira desni. Ako se oboljenje ne leči, desni se mogu oštetiti, ali i vilične kosti.
Drugi medicinski uzroci lošeg zadaha uključuju loše pripijena stomatološka pomagala, gljivične infekcije usta i karijes.
Suva usta ili kerostomija je zdravstveno stanje koje takođe može izazvati loš zadah. Pljuvačka je neophodna kako bi usta bila vlažna i čista; ona neutrališe kiseline koje nastaju od plaka i tako uklanjaju mrtve ćelije koje se raspadaju i izazivaju loš dah. Suva usta mogu biti posledica neželjenih efekata raznih lekova, problema pljuvačnih žlezda ili stalnog disanja na usta.
Mnoge druge bolesti mogu izazvati loš zadah, a tu spadaju infekcije respiratornog trakta, kao što su upala pluća i bronhitis, hronične infekcije sinusa, dijabetes, hronična gorušica i problemi sa jetrom i bubrezima.
Kako sprečiti loš zadah?
Praktikujte dobru oralnu higijenu. Perite zube dva puta dnevno kako biste uklonili ostatke hrane i plak. Perite zube nakon jela i ne zaboravite da operete i jezik. Menjajte četkicu na svaka dva do tri meseca. Koristite konac za čišćenje jednom dnevno kako biste uklonili hranu i plak između zuba. Proteze treba dobro očistiti pre nego što se stave u usta.
Redovno posećujte svog stomatologa, to podrazumeva odlazak barem dva puta godišnje. Nakon pregleda, stomatolog će biti u stanju da otkrije, a zatim i leči sve moguće probleme.
Prestanite sa pušenjem. Pitajte i svog stomatologa kako da ostavite cigarete.
Pijte dosta vode jer će tako vaša usta biti vlažna. Žvakaće gume i bombone, ali bez šećera, takođe su poželjne jer one podstiču stvaranje pljuvačke koja pomaže da se operu čestice hrane i bakterije.
Vodite dnevnik o hrani koju jedete. Ako mislite da hrana može biti uzrok vašeg zadaha, konsultujte se sa stomatologom. Slično tome, napravite i spisak lekova koje uzimate, jer neki lekovi mogu da igraju važnu ulogu u stvaranju neprijatnih mirisa u ustima.
Ko leči loš zadah?
U većini slučajeva to mogu uraditi stomatolozi. Ako stomatolog utvrdi da su vam usta zdrava i da miris nije oralnog porekla, možda će vas uputiti kod lekara opšte prakse ili specijaliste za utvrđivanje izvora mirisa i plana lečenja. Ako zadah, na primer, prouzrokuje bolest desni, onda vas može lečiti stomatolog.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com