Naučnici upozoravaju…
Po danu se neke od najopasnijih životinja skrivaju u crnim dubinama pećina i jama. Kada padne mrak, maleni slepi miševi izleću napolje, u rojevima.
Čuje se samo jezivi lepet njihovih krila…
Nosioci su, ako niste znali, smrtonosnog marburg virusa, klice bolesti koja je jeziva i tajanstvena kao i njena prva rođaka – ebola.
Obe imaju iste simptome pa ih je teško razlikovati. Čak devet od deset zaraženih marburgom umire za 7 dana. Šta se telu događa u međuvremenu, i zašto, malo je jasno. Nejasno je takođe gde šišmiši idu svake noći, kako pokupe bolest, kako je šire i zašto na njih ne utiče, piše Express.hr.
Nekolicina američkih naučnika odlučila je da istraži situaciju na terenu u nadi da će im to pomoći za lekove (i načine širenja) marburga ali i ebole – obe hemoragijske groznice.
– Želimo da znamo gde slepi miševi idu svake večeri. Gde se hrane, gde se zadržavaju – kaže 52-godišnji Džonatan Tauner (Jonathan Towner) koji je na čelu ekipe koja se specijalizira za istraživanje kako se šire smrtonosni virusi.
– Ovo može biti totalni fijasko – kaže Tauner koji s kolegom Brajanom Amanom ulazi u pećine gde obitava do 50.000 šišmiša. Pre no što ih vidite, kaže Tauner, osetite miris amonijaka i pod nogama njihov izmet. Šišmiši su kao rezervoari za virus, ne škodi šišmišu, ali se virus nalazi u njihovom urinu, izmetu i slini.
Nakon 40 godina i preko 12 epidemija ebole u centralnoj Africi, i dalje se ne zna koja je životinja nosilac virusa, a još manje kako se čovek zarazi.
(Avaz.ba/Express.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com