Prva upotreba matičnih ćelija srca za lečenje ljudi uliva veliku nadu osobama koje su preživele srčani udar.
Rano je tvrditi da su pronađeni efikasni načini lečenja – jer su ohrabrujući rezultati dobijeni tek kod prvih 16 pacijenata. Prvi izveštaji su pozitivni, ali stručnjaci ističu da je potrebno ove metode ispitivati duže vreme na većem broju pacijenata pa se tek onda radovati uspehu.
Direktor Instituta za interdisciplinarnu primenu matičnih ćelija pri Univerzitetu u Majamiju nije bio uključen u istraživanja, ali smatra da su dobijeni rezultati od izuzetnog značaja.
Predsednik Instituta za patološku fiziologiju na Univerzitetu u Esenu u Nemačkoj ističe da su rezultati neočekivano dobri.
Istraživač Džon H. Loughran sa Univerziteta u Luisvilu ističe rezultate lečenja postignute kod jednog pacijenta: "Poboljšanje koje smo videli kod pacijenta Majkla Džounsa veoma je ohrabrujuće. On je naš prvi pacijent i pre tretmana je jedva hodao desetak metara bez odmora. Posle tretmana i rehabilitacije: igra košarku sa unukom, radi lake poslove na svojoj farmi i hoda na traci za vežbanje 30 minuta tri puta nedeljno. Ovaj slučaj nagoveštava da će rezultati verovatno biti ohrabrujući."
Rezultati
Ovi za sada odlični i ohrabrujući rezultati došli su u pravom trenutku jer su istraživači bili obeshrabreni dosadašnjim istraživanjima u kojima su korišćene matične ćelije koštane srži za lečenje oštećenja srca.
Umesto da se koriste matične ćelije iz koštane srži, novom tehnikom uzimaju se matične ćelije iz tkiva srca pacijenata tokom bajpas hirurške inervencije. Tokom intervencije uzimaju se veoma mali uzorci tkiva.
Istraživač doktor Pjero Anversa i njegove kolege uzimali su uzorke srčanih matičnih ćelija iz tkiva i uzgajali ih u laboratoriji. Ove zrele matične ćelije već su posvećene da postanu srčane ćelije, ali one mogu da se transformišu u bilo koju od tri različite vrste srčanog tkiva.
To je prvi put da su tkiva specifičnih matičnih ćelija, osim ćelija koštane srži, testirana na ljudima.
Matične ćelije popravljaju srce?
Tokom tretmana je oko milion ćelija uneto u srce svakog pacijenta pomoću katetera. Proračuni pokazuju da bi svaka od ovih ubrizganih ćelija stvarala više miliona novih ćelija tkiva srca.
Studija je kreirana tako da pokaže da li je ova tehnika bezbedna. Istraživači nisu uočili štetne posledice. Iznenađeni su time da je relativno mali broj unetih matičnih ćelija davao relativno veliki pozitivan efekat.
Kod 14 tretiranih bolesnika analizirana su poboljšanja u radu srca i ustanovljeno je da su ona dramatično velika. Izgleda da se kod osam pacijenata i nakon godinu dana posle tretmana nastavljaju unapređenja u oporavku srca. Čak i ožiljci (gde je bilo oštećeno tkivo) na srcu pacijenata zarastaju.
Nije samo ustanovljeno poboljšanje u radu srca pacijenata već se, prema izveštaju, znatno poboljšao i kvalitet života pacijenata, kao i sposobnost da obavljaju svakodnevne poslove.
Rezultati tretmana i ono što sa oduševljenjem tvrde pacijenati još uvek se uzima sa rezervom da se ne bi prenaglilo sa ocenama. Istraživači ipak ističu da se pacijenti stvarno osećaju bolje, ali i da fizički mogu da rade više nego pre tretmana.
Šta dalje?
Jedina loša strana ovog ranog uspeha jeste da je za dalja istraživanja i lečenje (tretman) upisano samo 20 pacijenata a da eksperimentalni tretmani jednostavno neće biti dostupni drugim pacijentima u bliskoj budućnosti. Biće potrebno još vremena da se dobijeni rezultati potvrde, a metode razrade.
Kada rezultati i metode budu zvanično verifikovani, sledi obuka medicinskog osoblja i opremanje većeg broja medicinskih ustanova (centara) kako bi ovaj način lečenja bio dostupan mnogim zainteresovanim pacijentima.
Već se planiraju druga faza i naredne faze u ovom istraživanju lečenja pomoću matičnih ćelija srca.
Pacijentima kojima ove metode lečenja još nisu dostupne, savetuje se da slušaju savete doktora, primenjuju propisanu terapiju i prilagode način života stanju svog srca.
Napomena
Rezultati ovih istraživanja objavljeni su na naučnom zasedanju Američkog udruženja za srce, a publikovani u novembru 2011. godine u onlajn izdanju časopisa "The Lancet".
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com