Takozvani placebo efekat može da izazove iznenađujuća poboljšanja kod raznih bolesti. Placebo je medicinski tretman koji nema aktivne sastojke i koji ne bi trebalo da pomaže, ali veoma često baš pomaže. Razlog je najčešće to što se ljudi osećaju bolje kad uzimaju neku vrstu lekova jer autosugestijom najčešće očekuju da ona deluje.
Studije često upoređuju dejstvo lekova i placebo terapije da bi utvrdile šta zaista pomaže. Tako se pri proizvodnji novih lekova uvek vrši testiranje sa placebo grupama i onima koje piju pravi lek. Osobe koje učestvuju u testiranju ne znaju koje lekove dobijaju, pa se rezultati i učinak mere i upoređuju. Ukoliko se pokaže da lek nije mnogo bolje delovao od placebo trapije, on ne prolazi test.
Placebo efekat je uvek dobar za istraživanje, ali pitanje je da li se može ozbiljnije koristiti u lečenju ako se njegovo dejstvo bolje razume.
Placebo i migrena
Naučnici u Americi napravili su novu studiju kako bi ispitali efekat placeba na migrene. Bili su prilično uvereni da placebo terapija može da ima uticaj na migrenozne bolove ukoliko ljudi ne znaju da je terapija u stvari placebo.
U istraživanje je bilo uključeno 66 osoba koje su često patile od migrena. Svaki ispitanik dobio je 6 koverti. U svakoj je bila po jedna pilula – za svaki od narednih 6 puta kada dobiju bolove. Svaka osoba dobila je 3 koverte sa lekom za migrenu i 3 koverte sa placebo pilulama.
Tri koverte koje su sadržale prepisani lek za migrenu bile su obeležena kao „lek za migrenu“, „placebo lek“ i „lek za migrenu ili placebo lek“, a isto je učinjeno i sa placebo lekovima. Sa ovakvim oznakama ispitanici nikako nisu mogli da znaju šta je u koverti, pa je na dejstvo leka uticalo i ono što je bilo naznačeno na koverti. Dakle, samo u dva slučaja u kovertama je bilo ono što je i napisano.
Kakvi su rezultati?
Rizatripan, lek za migrenu, pokazao se kao bolji u smanjenju bola, ali nisu stvari tako jednostavne. Na primer:
- Efekat smanjenja bola bio je najjači kada su ispitanici mislili da uzimaju pravi lek, za razliku od slučajeva kada su mislili da uzimaju placebo.
- Efekat smanjenja bola kod pravog leka bio je najjači kada su ispitanici mislili da uzimaju pravi lek, za razliku od slučajeva kada su mislili da uzimaju pacebo.
- Placebo lek koji je imao oznaku pravog leka imao je isto dejstvo kao i pravi lek obeležen kao placebo.
- Bol se smanjivao više sa placebo terapijom nego bez ikakve terapije.
- Placebo je imao neko dejstvo čak i u slučajevima kada su ispitanici znali da uzimaju placebo.
Poslednji zaključak bio je najveće iznenađenje. Moguće objašnjenje je da sam ritual uzimanja leka – čak i ako je lek beskorisan – utiče makar malo na to da osoba pomisli da će joj od toga biti bolje.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Iako je ova studija dobro osmišljena, ipak je sa 66 osoba relativno mala. Ovakvu studiju bi trebalo sprovesti na većem uzorku kako bi se dobili pouzdaniji rezultati. Druga mana je što nam ova studija daje samo rezultate za jedno medicinsko stanje – migrenu. Dejstvo placebo terapije najverovatnije je drugačije kod drugih stanja i bolesti.
Kako nam to može pomoći?
Dobro je znati da su stvarni lekovi delotvorniji od placeba, ali treba zapamtiti da je i placebo terapija bolja od nikakve. Ova studija nam govori da se placebo terapijom bol smanjivao za oko 20%, što i nije zanemarljivo.
Potrebna su dalja istraživanja kako bi se bolje razumela moć ljudskog uma u lečenju određenih stanja i bolesti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com