Renomirani stručni časopis “Novi naučnik” („New Scientist“) objavio je članak pod nazivom “Misteriozno oboljenje bubrega nastaje zbog korišćenja lošeg hleba”. Reč je o novim saznanjima o uzroku nastanka balkanske nefropatije (upale burbrega koja polako napreduje dovodeći do ozbiljnih komplikacija) autora Roksane Khemsi (Roxanne Khamsi). Smatra se da ta saznanja razrešavaju misteriju staru nekoliko decenija.
Bolest je zvanično priznata 1956. godine i od tada se njome bave nebrojeni timovi lekara iz celoga sveta. Do sada se smatralo da je uzrok balkanske (endemske) nefropatije kvalitet vode koja se koristi u određenim predelima Srbije i Hrvatske (najčešće u slivu reke Morave).
U tim predelima, veliki procenat ljudi oboleva od nespecifične upale burbrega koja polako napreduje dovodeći do potpunog prestanka rada bubrega i neminovne hemodijalize, koja se završava ili smrću, ili pak, ako se nađe pogodan davalac, transplantacijom bubrega. U oko 50% slučajeva, ti bolesnici obolevaju i od karcinoma gornjih mokraćnih puteva.
Artur Grolman (Arthur Grollman) sa američkog Univerziteta Stony Brook u državi Njujork nije očekivao da je biljka zvana vučja jabučica (lat. Aristolochia clematis) uzrok balkanske nefropatije. Smatrao je da je uzročnik ove bolesti upotreba raznih trava i biljaka. Analizirao je slučajeve nekoliko hiljada Belgijanki koje su greškom koristile kinesku biljku guang fang ji umesto biljke han fang ji, slične po izgovoru, i sve osobe su razvile bubrežnu insuficijenciju (prestanak rada bubrega), koja je zahtevala transplantaciju bubrega.
Među bolesnicima u Srbiji i Hrvatskoj nije našao potvrdu svoje sumnje. Čitajući stare časopise u zagrebačkoj biblioteci, naišao je na izveštaj iz 1930. godine o konjima koji su oboleli od prestanka rada bubrega dok su jeli biljku vučja jabučica. Ispitivao je hlebno žito i mlinove u kojima se to žito mlelo i ustanovio da je žito kontaminirano ovom biljkom.
Dalje ispitivanje uzoraka bubrega obolelih pokazalo je identična oštećenja DNA kao kod životinja koje su jele žito kontaminirano biljkom vučja jabučica. Preciznije rečeno, nađene su specifične kancerozne mutacije gena p53 nastale usled delovanja aristolohične kiseline, koja se nalazi u vučjoj jabučici.
Grolman smatra da je 100.000 ljudi izloženo riziku obolevanja od endemske nefropatije, jer s hlebom unosi biljku vučja jabučica. Zdravstvene vlasti, smatra Grolman, treba što pre da reaguju i pomognu seljacima u nabavci sredstava za iskorenjivanje ove biljke.
Ima podataka o tome da se ova biljka koristila posle porođaja radi bržeg izbacivanja posteljice, ali se smatra da je njen toksični efekat daleko veći od potencijalnog pozitivnog efekta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com