Ova voćka se u Srbiji prerađuje i prodaje kao sušena i koristi se za proizvodnju džemova i sokova. Sušenjem i termičkom obradom, menja se i hranljiva vrednost kajsije. Postoji više razloga zbog čega treba jesti kajsije, zbog poboljšanja vida i boljeg varenja.
Sveže kajsije sadrže dosta vode, bogate su vitaminima. Zbog vrlo malo kalorija, savetuje se da ih jedu gojaznije osobe. Trebalo bi ih jesti češće po vrelim letnjim danima, kada su ljudi skloni znonjenjeu. Kajsije nadoknađuju izgubljenu tečnost. U svežim kajsijama najviše ima limunske limunske kiseline, a od vitamina najviše ima vitamina A, C, B kompleksa, a naročito B17 kao i beta-karotena. Najviše ima i kalijuma, tanina i pojedinih terpena, zbog kojih kajsija ima specifičan ukus.
Kajsije su bogate vlaknima, što je veoma dobro za naša creva.
Zbog izuzetne zastupljenosti beta-karotena, kajsija ima blagotvorne efekte na srce, jer utiče na snižavanje lošeg holesterola u krvi, kao i na neke druge bolesti.
Nutricioniste savetuju da što češće unosimo ovo voće u naš jelovnik i trpezu, ali treba u vezi jednog biti pažljiv.
Razlog obazrivosti je visok sadržaj kalijuma, mineral koji takođe služi kao elektrolit. U našem telu, on je odgovoran za slanje nervnih signala i regulisanje mišićnih kontrakcija i ravnoteže tečnosti.
Dovoljne su dve voćke od 70 grama obezbeđuju čak 181 mg ovog minerala, što je četiri odsto od dnevne potrebe.
Uzimajući u obzir da kalijum blisko sarađuje sa natrijumom kako bi održao ravnotežu tečnosti, adekvatan unos može pomoći u sprečavanju nadimanja i održavanju zdravog krvnog pritiska.
Osobe koje boluju od kardiovaskularnih bolesti i bubrežnih nikako ne bi smele jesti ovo voće.
(Espreso/Nportal)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com