Evo jednog opisa napada panike žene koja ga je iskusila: „Ležala sam u krevetu, gledajući u tavanicu, pokušavajući da zaspim. Odjednom, preplavila me je užasna nervoza, mišići su mi se ukočili poput čeličnih šipki, a moje srce je lupalo kao da će da eksplodira. Pomislila sam na tri stvari: počinjem da gubim razum, uradiću nešto nerazumno ili – možda umirem. Bila sam preplavljena željom da pobegnem sa tog mesta, iz svoje spavaće sobe. Ali – nisam mogla da se pomerim. Strah me je paralisao – kao kada stupite na kolovoz i ukočite se jer vidite automobil koji juri ka vama. Samo što u mojoj situaciji nije bilo automobila – opasnost je bila samo u mojoj glavi. Četrdeset pet minuta kasnije bilo je gotovo. Nisam znala šta sam tada doživela, ali sam iz razgovora sa stručnjakom saznala da je bila reč o – napadu panike.“
Po definiciji, napad panike je snažan neobjašnjivi osećaj da smo u opasnosti. Taj osećaj javlja se naglo i neočekivano, u svom najvećem intenzitetu traje 10 minuta, i prate ga bar četiri od sledećih simptoma: ubrzano lupanje srca, preznojavanje, drhtavica, kratak dah, bol u grudima, osećaj šoka, mučnina, vrtoglavica, strah da ćemo poludeti, izgubiti kontrolu ili umreti, kao i iracionalno osećanje da svet nije stvaran ili da je naš duh odvojen od tela.
Napadi panike nisu tako retki kao što se misli. Stručnjaci procenjuju da ih oko četvrtina populacije ima bar jednom u životu. Oni se javljaju iznenadno, ali im prethode neki veoma stresni doživljaji, koje je osoba iskusila ranije, i to čak pola godine ili godinu dana pre napada panike. Osobe koje često imaju napade panike i to im je dijagnostikovano kao psihološki poremećaj, pretrpele su stres, poput gubitka drage osobe, gubitka posla, selidbe ili razvoda. Ponekad čak i venčanje ili trudnoća mogu biti izazivač napada panike, kao i sve što predstavlja veliku promenu u odnosu na dotadašnji život. Stručnjaci kažu: „Kada vam se život u velikoj meri promeni u kratkom vremenskom periodu, lako je izgubiti tlo pod nogama.“
Svi ljudi doživljavaju velike promene, od toga se život i sastoji, zašto onda neko na promene reaguje paničnim napadom? Odgovor je složen i ima veze sa hipersenzibilnošću nekih osoba, kao i sa promenama u hormonskom sastavu.
Šta učiniti?
Klasična psihoterapija nije uvek rešenje, kao ni uobičajene tehnike savladavanja stresa (joga i meditacija, na primer).
Bolje je da se pripremite za same napade i dočekate ih svesniji njihove prave prirode. Napadi panike vam neće naškoditi (ma koliko bili neprijatni dok traju). Oslonite se na bližnje – nek vam se nađu kad je napad u toku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com