Kofein je psihoaktivna materija koja se najviše konzumira na svetu i pomaže nam da se osećamo življe i budnije. Međutim, može nam poremetiti san ako se konzumira uveče. Smanjenje sna može da utiče na sivoj materiji mozga, kao što su pokazale prethodne studije.
Istraživački tim koji su vodili dr. Carolin Reichert i profesor Christian Cajochen sa Univerziteta u Baselu i UPK (Psihijatrijska bolnica Univerzitea u Baselu) u studiji su istraživali može li redovna konzumacija kofeina uticati na strukturu mozga zbog lošeg sna?
Rezultat ih je iznenadio. Naime, kofein konzumiran tokom studije nije rezultirao lošim snom. Međutim, istraživači su primetili promene u sivoj materiji mozga. Siva materija odnosi se na delove središnjeg nervnog sistema koji se uglavnom sastoje od staničnih tela nervnih stanica, dok bela materija uglavnom obuhvata nervne puteve, duge nastavke nervnih ćelija.
U istraživanju je učestvovala grupa od 20 zdravih i mladih pojedinaca, koji svakodnevno piju kafu. Dobili su tablete koje će konzumirati u dva desetodnevna perioda. Od njih se takođe tražilo da u tom vreme ne konzumiraju nikakav drugi kofein.
Tokom jednog perioda ispitivanja dobili su tablete s kofeinom, a u drugom, tablete bez aktivnog sastojka (placebo). Na kraju svakog desetodnevnog perioda, istraživači su ispitivali količinu sive materije ispitanika pomoću pretraga mozga. Takođe su istraživali kvalitet sna aktera u laboratoriji za spavanje beležeći električnu aktivnost mozga (EEG).
Poređenje podataka otkrilo je da je dubina sna aktera bila ista, bez obzira na to jesu li uzimali kofein ili placebo kapsule. Ali videli su značajnu razliku u sivoj materiji, ovisno o tome je li ispitanik dobijao kofein ili placebo. Nakon 10 dana placeba – tj. ‘kofeinske apstinencije’ – volumen sive materije bio je veći nego nakon istog vremenskog razdoblja s kofeinskim kapsulama.
Razlika je bila posebno upečatljiva u desnom medijalnom slepoočnom režnju, uključujući hipokampus, područje mozga koje je neophodno za konsolidaciju pamćenja.
– Naši rezultati ne znače nužno da konzumacija kofeina ima negativan uticaj na mozak. Ali svakodnevna konzumacija kofeina očito utiče na naše kognitivno pamćenje, što bi samo po sebi trebalo biti povod za dalja istraživanja – naglašava Reichert i dodaje da su se u prošlosti učinci kofeina na zdravlje istraživali prvenstveno kod pacijenata, ali da takođe postoji potreba za istraživanjem zdravih ispitanika.
– Čini se da su promene u morfologiji mozga privremene, ali dosad su nedostajale sistemska poređenja između onih koji piju kafu i onih koji obično unose malo ili nimalo kofeina – kaže Reichert, a piše Sci Tech Daily.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com