U Srbiji, na godišnjem nivou, više od 6.000 ljudi oboli od raka pluća, a 4.600 umre. Srbija je među deset zemalja sa najvišim brojem obolelih, a nalazi se na trećem mestu. Po broju umrlih je na drugom, odmah iza Mađarske. Svakodnevno u našoj zemlji premine 13 ljudi, kažu podaci Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut.
Kažu da je jedan od razloga za visoku smrtnost kasno otkrivanje bolesti. Takođe se navodi da nema ni dovoljno termina za snimanje, pa pacijenti dugo čekaju na analize. Crni bilans bi se mogao promeniti uvođenjem savremene imunoterapije, ali ne mogu svi pacijenti da je primaju, piše Najžena.rs.
Ova vrsta terapije nalazi se od 2020. godine na listi lekova koje pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a pacijenti su je prethodno plaćali.
Pušenje cigareta je faktor rizika broj 1 za rak pluća. Definitivno je najsigurniji način da se zaštitite od raka pluća je izbegavanje pušenja cigareta. Ipak, nisu svi strastveni pušači osuđeni na to da obole od tumora pluća. Ustvari, velika većina ne.
Naučnici su se dugo pitali zašto, a nova studija pokazuje da genetika igra veliku ulogu u tome, piše Sciencealert.com.
Među ljudima koji puše, ali nikada ne razviju rak pluća, istraživači su otkrili inherentnu prednost. Čini se da je manje verovatno da će ćelije koje oblažu njihova pluća mutirati tokom vremena.
Nalazi pokazuju da su geni za popravljanje DNK aktivniji kod nekih osoba. To znači da se telo regeneriše i može da zaštiti od nastanka raka čak i kod redovnih pušača. U ovoj studiji su korišćeni genetski profili uzeti iz bronhija 14 nepušača i 19 lakih, umerenih i teških pušača. Površinske ćelije prikupljene iz pluća učesnika sekvencionirane su pojedinačno kako bi se izmerile mutacije u njihovim genomima.
Ove ćelije prežive godinama, decenijama, te zato mogu akumulirati mutacije s godinama i pušenjem. Upravo se iz ovog razloga za njih smatra da su među najverovatnijim da postanu kancerogene, kaže epidemiolog i pulmolog Sajmon Spivak sa Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn.
– Od svih tipova ćelija pluća, ove će najverovatnije postati kancerogene.
Prema rečima autora, rezultati nedvosmisleno pokazuju da se mutacije u ljudskim plućima povećavaju kako se stari, a da je kod pušača oštećenje DNK još značajnije. Duvanski dim se dugo povezivao s izazivanjem oštećenja DNK u plućima, međutim, ova studija je dokazala suprotno.
Do sada je količina cigareta bila povezana sa povećanjem stope mutacije ćelija. Ipak, nakon oko 23 godine pušenja jedne kutije dnevno, taj rizik dostiže svoj vrhunac.
– Najstrastveniji pušači nisu imali najveće opterećenje mutacijom. Podaci sugerišu da su te osobe možda živele tako dugo uprkos strastvenom pušenju, jer su uspele da suzbiju dalje nakupljanje mutacija. Ovo izjednačavanje mutacija moglo bi da proizađe iz toga što ti ljudi imaju vrlo stručne sastave za popravljanje oštećenja DNK ili detoksikaciju dima cigareta – objasnio je Spivak.
Geni koji se bave popravljanjem DNK mogu da se naslede ili steknu. Ipak, usporavanje funkcije gena za popravljanje povezano je sa razvojem tumora u prethodnim istraživanjima. Geni nisu jedini faktori koji utiču na rizik od raka kod osobe, već su tu i faktori sredine, na primer, ishrana koji takođe mogu da utiču na hranjive materije u telu koje utiču na razvoj tumora.
Ono što čini telo pojedinca boljim u popravljanju DNK još je uvek predmet rasprave, ali je i komplikovano. Nova otkrića sugerišu da je ovaj proces usko povezan sa razvojem raka pluća.
– Sada želimo da razvijemo nove testove koji mogu da mere nečiji kapacitet za popravljanje DNK ili detoksikaciju, što bi moglo da ponudi novi način procene nečijeg rizika od raka pluća – ispričao je genetičar Jan Vijg, prenosi Science Alert.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com