Dr Rejčel En Bar, neurolog i istraživač sa kanadskog univerziteta Laval, kaže da studije pokazuju da se kod ljudi, koji redovno gledaju filmove za odrasle, često beleže oštećenja na prednjem delu korteksa, regiji mozga koja kontroliše snagu volje i impulsivnost. Ta regija mozga se tek u potpunosti razvija u odraslom dobu.
Dr Bar upozorava da istraživanje pokazuje da bi pornografija mogla da bude uzrok neadekvatne obrade emocija i impulsa, što može da dovede do kompulzivnog ponašanja i donošenja loših odluka, prenose mediji.
„Zvuči paradoksalno, ali sadržaji za odrasle naš mozak mogu da dovedu u maloletničko stanje. Ironija je i u tome, što pornografija obećava zabavu i seksualno zadovoljstvo, a ako se s tim pretera, donosi suprotne efekte“, napisala je dr Rejčel En Bar u članku o svom istraživanju za „The Conversation“.
Pornografski sadržaji su u različitim oblicima, oduvek postojali. Ali sa razvojem interneta, pornografki filmovi su lako dostupni i potražnja za njima je ogromna. Na Pornhabu, tokom 2018. godine, pregledano je 33,5 milijardi video klipova.
„Nauka tek počinje da otkriva neurološke posledice konzumiranja pornografije. Već je jasno da mentalno zdravlje i seksualni život trpe katastrofalne posledice, od depresije do erektilne disfunkcije“, upozorila je dr Bar.
Dr Bar, koja istražuje učenje i pamćenje, kaže da je njen tim istraživača primetio snažan uticaj pornografskih filmova na funkciju mreža neurona, što može da utiče na ljudsko ponašanje.
„Dugoročno gledano, izgleda da pornografija uzrokuje seksualnu disfunkciju posebno nemogućnost postizanja erekcije ili orgazma sa realnim seksualnim partnerom. Ugroženi su i kvalitet braka kao i posvećenost emotivnom partneru“, naglasila je dr Bar.
Doktorka kaže da takav mehanizam može da se poredi sa uzimanjem droga. Kada neka osoba koristi kokain, izlučuje se velika količina dopamina, hormona „dobrog raspoloženja“. Isto se događa i sa seksualnim uzbuđenjem, jer prekomerna aktivnost neurotransmitera, koji su zaduženi za seksualno uzbuđenje, može da umanji prirodne reflekse i navike, ostavljajući telo zbunjenim u procesu zadovoljenja potreba.
„Studije pokazuju da promene u prenosu dopamina mogu da uzrokuju ili da pojačaju depresiju i anksioznost. Konzumenti pornografije češće prijavljuju simptome depresije i lošije mentalno zdravlje u poređenju sa onima koji ne gledaju te sadržaje. Takođe, konzumenti pornografskih sadržaja, neretko postaju opsesivno-kompulzivni i stalno tragaju za što više pornografskog sadržaja“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com