Većina ljudi je odrastala u porodicama koje praktikuju neuživanje u životu i gde članovi nemaju naviku govoriti da im je dobro i da su srećni. Nesposobnost roditelja da se raduju i smeju prenosi se i na decu, koja počinju misliti da tako funkcioniše ovaj svet.
Druga greška je misliti da za sve dobro morate platiti kasnije. Mi se bojimo da osećamo zadovoljstvo u životu i povezujemo to s nečim pokvarenim.
Prestanite da se žalite
Šta želite kada se žalite nekome o svojim problemima? Vi želite da se žalite, a ne da rešite probleme. To je neki kult jadikovanja – naš izum. Lakše je patiti nego živeti srećno.
Zdrava osoba će ili primiti situaciju kakva jeste ili će je promeniti. Neurotična osoba neće ni jedno niti drugo. To se odnosi i na fizičku bolest – dok se psihički zdrava osoba leči od bolesti, neurotična osoba hteti da bude bolesna, jer će na takav način imati razlog da jadikuje.
To je skoro pa hobi – izmisliti sebi problem i patiti od njega.
Razlikujte realne probleme od izmišljenih
Razlika između zdrave i neurotične osobe je u tome da se prva osoba brine o stvarnim problemima, dok druga pati od nepostojećih.
Potrebna pomoć
Ne pokušavajte pomagati svima oko sebe
Želja da pomognete svima oko sebe je uzrokovana strahom da vas nije moguće voleti zbog onoga što jeste pa kroz pomoć drugima pokušavate podići svoje samopouzdanje.
Zato, ako vas nisu zamolili da pomognete, ne dirajte te osobe nego se posvetite onima kojima je, zapravo, potrebna vaša pomoć.
Ne odgovarajte ako vas nisu pitali
Kad rečima ili delima odgovarate na nepostavljena pitanja, pokazujete svoju uznemirenost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com