Anksioznost je vrlo često takva da ju je teško ignorisati, ali neki ljudi mogu da se osećaju vrlo loše, a da uopšte nisu svesni o čemu se radi. Svako promene mentalnog stanja doživljava drugačije, ali postoje brojni prvi znaci koje ljudi ignorišu.
Tačno prepoznavanje ovih simptoma može da pomogne u dijagnozi teskobnih osećanja, što vodi i ka otkrivanju korena problema. Incijalni simptomi su psihološki, uz neke promene na telu. Ubrzano disanje, brži otkucaji srca i napetost mišića, sve su to fizički simptomi koji se često ignorišu i koje ne povezujemo sa psihom, a zapravo bi trebalo.
Jedan od najčešćih prvih simptoma anksioznosti jeste zabrinutost ili negativno razmišljanje o budućnosti. Često mislimo o stvarima koje bi mogle da krenu po zlu. Nije neobično da se ovo ne smatra anksioznošću već kao realnost.
Evo još nekih simptoma koji mogu da ukažu na prve znake teskobe i zbog kojih bi trebalo potražiti stručnu pomoć, pre nego što se anskioznost još više razvije.
1. Noćne more
Ako se noću vrtite i budite iz košmarnih snova, možda ste anksiozni. Naši snovi mogu da budu mesto gde se prikazuju misli i osećanja koje izbegavamo tokom dana. Noćne more kada sanjamo kako padamo, kako nas neko proganja ili smo u klopci, uobičajene su za anksioznost
2. Preterano planiranje
Anksioznost ne voli nesigurnost, pa je jedan način na koji se ljudi nesvesno bore jeste preterano planiranje. Osećaju se nelagodno ako nisu sve isplanirali, ili nemaju kontrolu. Ovo pomaže na kraće staze, ali nas sprečava da zaista upravljamo onim što nam se događa.
3. Rastrojenost
Teskoba može da nas učini zaboravnima i rastrojenima. Ona nas tera da se fokusiramo na ono što je realno za nju, tj. na strahove. Rezultat je da nam postane teško da se koncentrišemo na trenutki razgovor, da zaboravljamo detalje i sl.
4. Osećanje krivice
Anksioznost i depresija vrlo su bliske i imaju koren u osećanju stida. Često čujemo unutrašnji glas koji kaže da nismo dovoljno dobri i da ne ispunjavamo očekivanja. Odgovor je krivica, ili stid, a mnogi od nas prvo prepoznaje krivicu pre nego osećaj sramote.
5. Bolovi u vratu ili leđima
To može da bude znak mentalnog stresa, zbog kojeg smo napeti. Čini nam se da u leđima nosimo težak teret, i ne razumemo zašto.
6. Opsednutost detaljima
Vrlo često se anksiozni ljudi opsednu trivijalnostima. Kako nemaju kontrolu nad važnim stvarima u životu, njihov mozak se prebacuje na nevažne stvari, kako bi preuzeo kontrolu tamo gde može. To se manifestuje kompulsivnošću, preteranom organizacijom, nametanjem rasporeda i izbirljivošću.
7. Razdražljivost
Teskoba utiče na odnose sa ljudima jer nas hormon stresa tera do same ivice. Tada nam sve smeta više nego inače. Ako ne razumemo kako se osećamo iznutra, to nas navodi da budemo razdražljivi prema drugima.
8. Promene u apetitu
Neki ljudi imaju potrebu da jedu određenu hranu dok drugi imaju potpunu averziju prema hrani. Hormon stresa menja apetit. Kortizol izaziva želju za slatkim, pa se često prejedamo da bismo uravnotežili hormone. Intenzivni stres ubija apetit. Anksioznost aktivira simpatetički nervni sistem koji skreće krv i energiju iz probavnog trakta u ekstremitete. Ako sve to traje predugo, to troši naše telo i remeti rad probavnog trakta.
9. Umor
Telo nije stvoreno tako da podnosi kontinuirani stres, pa se to manifestuje iscrpoljenošću. Telo sve pokušava da kompenzuje smirujući nas i terajući nas da spavamo. Borimo li se protiv toga kofeinom, nedovoljnim spavanjem i stalnom aktivnošću, završićemo tako što ćemo potrošiti svu unutrašnju snagu. Ako su hormoni izvan ravnoteže, u stanju smo stalne iscrpljenosti i ne možemo da spavamo noću. I tu je začarani krug.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com