Ona se često opisuje kao epidemija 21. veka, posebno u nordijskim zemljama, gde introvertni Skandinavci uživaju imidž uzdržanih, rezervisanih ljudi koji se drže po strani.
Ljudi koji su društveno izolovani imaju gotovo dvostruko veći rizik da prerano umru, objavio je finski Institut za zdravstvenu zaštitu (THL).
U epidemiološkim anketama THL-a učestvovalo je blizu pola miliona ljudi. U studiji je korišćen materijal britanske „Biobanke“ kao i prilozi međunarodnih istraživača. Rezultati su objavljeni u naučnom magazinu „Lanset javno zdravlje“.
U istraživanju su društvena izolacija i osećaj usamljenosti identifikovani kao faktori povećanja rizika za preranu smrt. Usamljenost je povezana i sa drugim faktorima zdravlja, pušenjem, alkoholizmom, socio-ekonomskim problemima i simptomima depresije, koji svi doprinose riziku od prerane smrti. Uzgred, utvrđeno je da su izolacija i usamljenost jako povezani sa smrtnošću od kancera.
Na kraju krajeva, korelacija između usamljenosti i rizika od prerane smrti pronađena je i kod muškaraca i žena, mlađih i starijih, hroničnih bolesnika i zdravih, objavio je finski javni servis.
„Društvo bi trebalo da obrati više pažnje na prevenciju usamljenosti, posebno društvene izolacije. Na to se može uticati, između ostalog, aktivnostima koje bi ujedinile društvenu zajednicu“, izjavio je rukovodilac istraživanja profesor Marko Elovanio za finski dnevnik „Hufvudstadsbladet“.
Konstantna usamljenost je identifikovana kao zdravstveni rizik, čak i ako se osobe ne osećaju usamljenim. Međutim, potreba za društvenim kontaktima smatra se individualnom, zbog čega se smatra da usamljenost ne nosi direktne pretnje. Ipak, istraživači naglašavaju važnost društvenih i zdravstvenih usluga, posebno usluga institucija za mentalno zdravlje koje pomažu pojedincima.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com