Depresija je ozbiljan problem mentalnog zdravlja koji uzrokuje uporan osećaj tuge i gubitka interesovanja za aktivnosti, a u poslednje vreme sve češće pogađa mlade osobe.
Depresija utiče na to kako tinejdžer misli, šta oseća i kako se ponaša, a može izazvati emocionalne, funkcionalne, fizičke i zdravstvene probleme. Iako se depresija može desiti u bilo kom dobu života, simptomi mladih mogu se razlikovati u odnosu na simptome odraslih.
Pitanja kao što su pritisak vršnjaka, akademska očekivanja i promene na telu – mogu doneti mnogo uspona i padova kod tinejdžera. Za neke mlade osobe ovo nisu samo privremena osećanja već i simptomi depresije.
Depresija nije slabost ili nešto što se može prevladati voljom. Ponekad može imati ozbiljne posledice i zahtevati dugotrajan tretman. Za većinu tinejdžera simptomi depresije olakšavaju se lekovima i psihološkom terapijom.
Simptomi
Znaci depresije kod mladih: promene ponašanja koje mogu izazvati značajne probleme u školi ili kod kuće, u društvenim aktivnostima ili drugim područjima života.
Simptomi depresije mogu varirati i biti manje ili više ozbiljni.
Emocionalne promene
- osećanje tuge, koja može uključivati i plakanje bez ikakvog razloga
- osećaj beznadežnosti
- razdražljivost ili uznemirenost
frustracije ili osećanja besa, čak i zbog malih stvari - gubitak interesovanja ili zadovoljstva u normalnim aktivnostima
- gubitak interesovanja ili sukobi sa porodicom i prijateljima
- nisko samopoštovanje
- osećanje beskorisnosti ili krivice
fiksiranje prošlih propusta ili preterano samopovređivanje ili samokritičnost - ekstremna osetljivost na odbacivanje ili neuspeh
- problemi pri razmišljanju, koncentrisanju, donošenju odluka i pamćenju
- osećaj da su život i budućnost mračni
- česte misli o umiranju ili samoubistvu
Promene ponašanja
- umor i gubitak energije
- nesanica ili stalna pospanost
- promene u apetitu – smanjen apetit i gubitak težine ili povećana želja za hranom i povećanje telesne mase
- upotreba alkohola ili droga
- usporeno razmišljanje, govor ili pokreti tela
česte žalbe na neobjašnjive bolove i glavobolje, što može uključiti i česte posete školskom lekaru ili psihologu
socijalna izolacija - slabiji rezultati u školi ili često odsustvo iz škole
- zapostavljen sopstveni izgled ili lična higijena
- povremeni ispadi, poremećeno ili rizično ponašanje
samopomovređivanje – na primer, posekotine, ožiljci od cigareta, preterani pirsing ili tetoviranje - razmišljanja i priče o samoubistvu
Šta je normalno i šta nije?
Ponekad je teško razlučiti uspone i padove normalne za odrastanje i pubertet od depresije mladih osoba. Razgovarajte sa svojim tinejdžerima i pokušajte da utvrdite da li su sposobni da upravljaju svojim izazovnim osećanjima ili im životna pitanja predstavljaju ogroman teret.
Ako simptomi depresije postaju sve veći, treba razgovarati sa lekarom ili mentalnim zdravstvenim radnikom obučenim za rad sa adolescentima. Porodični lekar ili pedijatar mogu vam pomoći u početku oko dijagnoze ili saveta šta raditi i kome se obratiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com