Nije samo ružna navika, već ozbiljan problem: Evo zašto deca grickaju nokte

Grickanje noktiju, često je signal anksioznosti, stresa ili drugih emocionalnih problema

Olga Toporkova, dečji neurolog, napominje da navika griženja noktiju nije samo štetna po zdravlje, već može biti i simptom dubljih problema vezanih za emocionalno stanje deteta.

Zašto deca grickaju nokte?

Grickanje noktiju, često je signal anksioznosti, stresa ili drugih emocionalnih problema. Prema rečima doktora, mnoga deca sa takvim ponašanjem pate od pratećih poremećaja, posebno od:

Poremećaja spavanja

Deca se bude noću zbog strahova ili anksioznosti.

Povećana anksioznost

Može se manifestovati u obliku straha od novih situacija, nesigurnosti u društvenom okruženju ili čak straha od škole;

Emocionalna nestabilnost

Deca mogu imati česte promene raspoloženja, što takođe može uticati na njihovo ponašanje.

Faktori koji utiču na ovu naviku

Važno je obratiti pažnju na okolnosti u kojima se dete nalazi.

Porodični sukobi

Negativne emocije koje se javljaju u porodici mogu loše uticati na dete. Ako postoji napetost u porodici, dete može da pokuša da ublaži stres grickanjem noktiju.

Stres u školi

Strah od nastavnika ili nezadovoljstvo učenjem takođe mogu biti uzroci anksioznosti.

Deca koja doživljavaju pritisak vršnjaka ili imaju poteškoća u komunikaciji koristite ovu naviku kao način da se umire.

Kako da se borite protiv ove navike?

Posmatranje i analiza

Roditelji treba pažljivo da posmatraju dete i pokušaju da identifikuju i otklone okidače koji mogu da izazovu anksioznost ili stres.

Otvoreni razgovori

Razgovarajte sa svojim detetom o njegovim emocijama i osećanjima. Dete mora da shvati da su njegova osećanja normalna i da se sa njima može nositi. Ovo pomaže u smanjenju stresa.

Promena navike

Umesto da grickaju nokte, možete da ponuditi detetu da uradi nešto što će mu odvratiti pažnju, na primer, crtanje, vajanje ili druge kreativne aktivnosti.

Konsultacija sa specijalistom

Ako navika traje i praćena je drugim simptomima (anksioznost, poremećaj spavanja), konsultujte se sa psihologom ili pedijatrijskim neurologom. Profesionalna pomoć može biti važna u rešavanju dubokih emocionalnih problema.

Važno je pažljivo posmatrati emocionalno stanje deteta i stvoriti ugodno okruženje za njega. Dijalog, podrška i po potrebi stručna pomoć mogu značajno da ublaže ovu naviku i pomoći detetu da pronađe zdrave načine za suočavanje sa sopstvenim emocijama.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com